Неки људи, ( прича се да су из власти), а “задужени за притисак и све оне друге ствари”, посетили су повређеног радника,ЈKП “Стари Град”, Дејана Аличића (26), његову фамилију и “културно им објаснили”, да буквално нисаким не причају о недавној несрећи, у којој је само пуком срећом овај момак остао жив!?
Да треба само да ћуте, да се клоне новинара, медија и да никоме не дају никакве изјаве!? И није им лако. Живе од тог посла. Дејан ради на одређено у ЈKП “Стари Град”, за 28.000 динара, његов отац Осман има стални посао, али и много проблема, па му не треба још један на врату, због чега би лако могао да изгуби редовна примања која су мало већа од тридесетак хиљада динара…
Што је најгоре, знају да је истина на њиховој страни, али нису начисто на који начин да се за њу изборе, ако су се сви надлежни у њиховом граду удружили да докажу нешто друго, нешто што се није догодило тога јутра: “Удружили су се, Жојини директори, градски челници, па и они И из полиције”, да слажу, Да је младић повређен на савим другом месту, не падом из кабине камиона, него самоповређивањем док је празнио улични контејнер!? И да су то потврдили у својим исказима радници који су послати у МУП да дају и званичне изјаве? Није сада само проблем што су ти радници “морали “ да дају такве изјаве, већ је већи проблем ко их је и на који начин присилио да на овај начин фалсификују стварни догађај…Јер, истина се више не може крити:
Да се Дејан Аличић није повредио празнећи контејнер, него је испао из кабине неисправног ђубретарца и само лудом срећом није завршио под точковима камиона, што би у овом случају значило сигурну смрт!? Њима сада није јасно, због чега су они ни криви ни дужни улетели у жижу јавности и због чега је “неко” фалсификовао овај случај, приказавши га онаквим каквим се није десио, чиме се створио читав ланац оних који би за све до сада учињено могли дебело да одговарају…
У таквој ситуацији, коју нити су хтели нити су бирали чланови породице Аличић, синовац и рођени брат чувеног певача Љубе Аличића, остало је само да се уздају у правну државу и њену моћ, да коначно стане на пут свим малверзацијама и махинацијама шабачких властодржаца и њихових сарадника по јавним предузећима…
Kад је пукла брука о стварном начину на који је повређен радник комуналног, међу градским челницима настала је паника. Почеле су међусобне прозивке, хитни састанци са само једном темом: Kако све ово заташкати и спречити да истражни органи уђу на велика врата у овај колектив у коме може “свашта да се пронађе”…
Дошло је време да се коначно разоткрију сви они помагачи, који су својим нечињењем довели до ситуације, да се фалсификују извештаји о несрећи, да се у полицију шаљу сведоци као на певање у хору… И прикривање кривичног дела је кривично дело за које је запрећена казна затвора!
Шабачке дахије се ових дана упиру из све снаге да сакупе бар неколико десетина потписа подршке “ваљевском узбуњивачу”, а при томе праве се глуви и слепи на оно што се годинама дешава у њиховим редовима!? Хоће ли истим тим потписима помоћи да се заштити повређени радник комуналног, а фалсификатори и лопови пошаљу у затвор? Ако им је баш толико стало до истине и правде…
Многи сада верују, да би Аличићи као узбуњивачи отапањем само једне коцкице очигледно фалсификованог случаја, за тили час срушили цео ледени брег вишегодишњих мувачина и мутљавина у овом граду у режији досманлија и њихових сатрапа…
Улог је велики. Фрка још већа. Држава полаже дипломски на овом случају.
