Издавачка кућа Лагуна је објавила књигу „Служба“ Горана Живаљевића, која представља глас једног професионалца против сатанизације и политизације Службе државне безбедности Србије, признање њених слабости и пропуста и веродостојно сведочанство о злоупотребама Службе које су је често претварале у жртву.
Kњига која је пред читаоцима уједно је и приказ појединих важних догађаја у Србији и региону последњих деценија из угла једног „контроверзног“ обавештајца.
Аутор анализира однос Службе и политике, уочава стране утицаје који су одређивали политичке токове у Србији и говори, између осталог, о томе:
• зашто је дошло до смене Јовице Станишића
• како су Британци креирали и водили јуловце
• како су изгледале тихе побуне унутар „Милошевићеве“ Службе
• шта се десило 4. а шта 6. октобра 2000. године
• о чему је премијер Ђинђић разговарао са врхом службе, непосредно пред атентат
• како случајеви Ибарске магистрале и убистава Стамболића и Ћурувије изгледају из угла професионалаца у Служби
• да ли је политика престала да насрће на Службу у време демократије
• како је бити српски обавештајац у региону
• шта се десило у Македонији и откуд БИА у Собрању.
Шта аутор каже о књизи?
„Приче о Служби веома су честе у разговорима многих, од боље до лошије обавештених. По правилу, они лошије обавештени се најгласније усуђују да се прогласе зналцима и доносиоцима истина, а често је у сржи њихових тумачења зла намера да се Служба и сви у њој представе као зло овог друштва, ако не и највеће.
Без намере да слепо браним оно што нико поштен, моралан и нормалан не би ни покушао, односно да тврдим да су све и сви у њој на страни на којој би требало да буду – а то је заштита безбедности државе, ипак покушавам да се побуним против постојећих стереотипа и зацементираних истина о Служби као о злу. Покушавам, заправо, да објасним да јавност, грађани и Служба нису или не би требало да буду на супротним странама, већ савезници у изградњи нормалног друштва, у чему би било добро заобићи све злонамерне посреднике, укључујући и дежурне тумаче стварности, а пре свих, политичаре.
Реченица цитирана на почетку: ’Врхунац патриотизма је када државу браните од власти’ (изјава америчког државног тужиоца Џима Гарисона, актера у покушају суђења за убиство Kенедија) није изабрана случајно и, чини ми се, ако се пажљиво чита, провејава кроз целу књигу, јер то је управо мисао коју делим, не само ја већ и велики број припадника Службе. Удаљавање Службе од тог постулата, када год да се дешава, проблем је који се не сме не видети јер се то, по правилу, завршава лоше и за друштво и за људе у Служби.
Ова књига се многима неће допасти. Неко ће преврнути очима чим је види, а неко ће наставити путем стереотипа. Неко ће рећи да ’прави обавештајци то не раде’, неко се запитати ’зашто сада?’. Надам се да ће бити и довољно оних који ће је читати отвореног ума, спремни да бар делом разумеју и тај поглед и који неће међу редовима тражити некакве тајне и скривене поруке, јер порука је сасвим јавна – Служба је институција која мора да постоји и која мора да ради у интересу државе и њених грађана. Нема тајне о томе. Нема скривене позадине, нема личних мотива и нема разговора са онима који су своје утиске и ставове одавно уградили у политичке или неке друге ровове.
Kао што сам у уводу написао, ова књига не претендује да буде ни историја, ни уџбеник, ни одбрана онога што морал не трпи, она је моје виђење догађаја у Служби и у вези са Службом у којој сам, у протеклих нешто више од 30 година, стицајем околности некада био не само сведок већ и актер. А дође тренутак да о актеру говори и он сам, не само други.“
Kњигу „Служба“ Горана Живаљевића можете пронаћи од уторка 19. маја у свим књижарама Делфи, Лагуниним клубовима читалаца www.delfi.rs www.laguna.rs.