После дуже болести у уторак је преминуо некадашњи заменик шефа БИА Милорад Брацановић (68). Jучеу 12 часова сахрањен је на Бежанијском гробљу у Београду.
Породица и пријатељи су се око 11 часова полако окупили на Бежанијском гробљу
Стигао је и криминолог и бивши директор Института за криминологију Добривоје Биба Радовановић, који је био добар пријатељ Милорада Брацановића.
Поред њега, ту су и један од шефова БИА Марко Парезановић и са њим бивши шеф ПОСKОKА Љуба Милановић.
Око 11.30 часова почело је опело за покојног бившег шефа БИА, породица је у сузама.
Након опела поворка је кренула ка гробном месту где ће почивати Милорад Брацановић.
Испратила га је породица – ћерка и два сина, као и бивше колеге из службе.
Сахрани не присуствује Брацановићев некадашњи шеф Андрија Савић, а није виђена ни Александра Ивановић, Легијина супруга. Напомињемо да је Милорад Улемек Легија био командант Једиинице за специјалне операције, а Брацановић официр за везу јединице.
Нешто иза 12 часова бивиши шеф БИА Милорад Брацановић је сахрањен. Најмилији и пријатељи су се од њега опростили речима да „хероји не умиру, њима припада вечност“.
- Јединица ће живети док је последњи међу нама вук – речи су са Брацановићеве сахране на којој је озивљено сећање на Јединицу за специјалне операције којом је командовао Легија, касније осуђен на 40 година робије због учешћа у атентату на председника српске владе.
Милорад Брацановић је у службу Државне безбедности ступио седамдесетих година.
Kажу да је рођен у служби, као обавештајац. Одликован је за храброст и чувао многе тајне, а знао је свашта о убиству премијера Зорана Ђинђића, Црвеним береткама, убиству новинара Славка Чурувије.
Цео радни век је провео у служби Државне безбедности, а након 5. октобра 2000. године постао је шеф Седмог одељења за тајно праћење и прислушкивање, а новембра 2001. је именован за заменика шефа БИА.
Био је то компромис после побуне ЈСО. Сматра се да је то била идеја Милорада Улемека Легије да би могао да контролише рад службе. На функцији заменика директора БИА остао је до почетка фебруара 2003. године.
Након атентата на премијера Зорана Ђинђића марта исте године, Брацановић је ухапшен у оквиру полицијске акције „Сабља“, због основане сумње да је у време режима Слободана Милошевића злоупотребљавао службени положај.
Био је осумњичен да је представљао везу између ДБ и „земунског клана“.
Он је био правоснажно осуђен на две године затвора због непријављивања припремања кривичног дела – убиства Ивана Стамболића и покушаја убиства Вука Драшковића у Будви, а све се то догодило у време док је био официр за безбедност ЈСО.
Брацановић је у затвору био од септембра 2007. до марта 2009.