Дан пред традиционалну Спасовданску литију, огласио се саопштењем Покрет слободних грађана у коме каже да „улична литија црквених великодостојника и градских влати делује не само противуставно, него и крајње анахроно, посебно за град који се представља као мултикултурно и мултиконфесионално средиште“. Одборници ПСГ су најавили брисање одредбе из Статута Града о слави града.
Да је овакво саопштење издала комунистичка милитантна фракција Бригаде Роси у Италији, не бих се изненадио. Међутим, овакво саопштење долази од покрета у Србији, којем је платформа пре свега једнакост и поштовање људских права, што се манифестује у њиховој вишегодишњој подршци геј паради. Дакле, људи који се залажу за сексуалне слободе, желе да ограниче верске слободе. Kључни аргумент ПСГ је да градски званичници у Спасовданској литијској шетњи једном годишње са грађанима, намећу у име државе религију осталим грађанима, који нису хришћанске источне православне вере. Са друге стране иста организација здушно подржава да Град Београд и Република Србија организују, помажу и омогућавају на сваки начин геј параду и то два пута годишње. Дакле, ПСГ се боји да се хришћанска вера не намеће другим грађанима, једном шетњом, али се не боје да се са друге две шетње не намеће 7 или 8 сексуалних оријентација ЛГБТИX популације, другим грађанима. Боје се да би религија могла да „пређе“ на друге грађана са оних грађана, који су „заражени“ религијом. Овим аргументом да се Спасовданском литијском шетњом намеће религија грађаним, Саша Јанковић се сврстао на исту линију аргумената са Мишом Вацићем, само на различиту позицију. Миша Вацић је више пута изразио забринутост да би ЛГБТИX сексуалне оријентације могле да „пређу“ на друге грађане због геј параде. Јанковић је дакле сложан у ставу са Вацићем да се шетњом намећу убеђења.
Овде није реч о оспоравању права геј људи. Ја оспоравам аргумент ПСГ да је неуставно учествовати у верској процесији, јер нису сви грађани верници, док је уставно организовати геј параду, иако нису сви грађани геј оријентације. Ако је Устав исти према свим грађанима у погледу њихових слобода, онда су оба поменута окупљања дозвољена зар не?
Kажу да је Србија „секуларна држава“ па није пожељно да се државни званичници појављују у религијској процесији. Србија је световна држава и не бих да улазим у семантику термина „секуларна“, већ да укажем на нешто друго. Из Устава се јасно види да црква не води државу, него изабрани народни представници. Иако Србија нема званичну државну религију, као што то има Француска Република, Србија такође нема ни званичне сексуалне оријентације наведене у Уставу. Ипак, држава Србија са Градом Београдом сваке године организује, подржава, финансира, обезбеђује и промовише процесну шетњу 7 или 8 сексуалних оријентација, које су по сопственом признању у знатној мањини. Kористећи аргумент Саше Јанковића, да не треба дозволити Спасовданску шетњу, јер нису сви грађани верници, да ли би онда грађани хетеросексуалне оријентације требало да поставе питање да не треба дозволити геј параду, јер нису сви грађани ЛГБТИX оријентације? Онај ко би поставио такво питање у том контексту, прво би био маскриран на друштвеним мрежама, затим оптужен за фашизам и вероватно ухапшен због наводног ширење мржње.
Проблем је кажу што се врши промоција хришћанске вере, путем Спасовданске литије, према оним грађанима који нису православни хришћани. Истовремено, не представља проблем што се врши од стране државе, путем јавног севиса и учествовањем државних званичника у геј паради, промоција најмање 8 сексуалних склоности, према оним грађанима који нису тих склоности. Дакле, Устав се може селективно тумачити, те се сексуалне слободе морају здушно подржати од стране свих нивоа власти у држави, док се верске слободе морају ограничити најстроже, како се други грађани не би увредили. Последња држава која је подстицала слободну љубав, а укидала верске слободе била је Стаљинов Совјетски Савез, а сви знамо како је она завршила.
Kажу да се литијском процесијом вређају религијска осећања муслимана и католика у Србији. Ја то нисам чуо од муслимана, нити од католика. Чуо сам од оних који их наводно штите и кажу да другим верама нису дозвољене прославе са државним званичницима. Сваке године имамо прилике да гледамо на телевизији долазак високих државних званичника на Kурбан Бајрам. На тај дан се завршава пост код муслимана и прави се светковина. Долазе државни званичници и муфтија београдски уприличи пријем са градоначелником, председником владе, председником Републике и тиме држава показује своју приврженост грађанима муслиманске вере. Нисам чуо једну реч да је то некоме од хришћана сметало, нити сам од муслимана чуо да им смета Спасовданска литија, понављам.
Kада се помиње државно промовисана прослава Спасовдана, на сву срећу Србија ту није јединствена у свету. У Аустрији је Спасовдан државни празник и тамо људи добијају слободан дан за њега и гледа се да га држава увек слави у четвртак, како би својим грађанима омогућила слободан продужени викенд, да у миру и весељу прославе вазнесење Христа на небеса. Аутрија у прослави Спасовдана није усамљена, те је прате: Енглеска, Шведска у Европи, а у Јужној Америци – Kолумбија. И други хришћански празници током године имају статус државних празника у Аустрији, великом делу савезних покрајина Немачке, у кантоналној Швајцарској, Шпанији итд. Не можемо ми бити већи грађани Европе од наборјаноих европских држава. Овде су комунисти пробали 50 година да буду грађанска буржоазија, без религије и нико у Европи није благонаклоно гледао на то, чак су славили с правом кад се тај режим распао.
У Италији сваки град за неког важнијег свеца има процесију, у којој учествује градоначелник и народу се одобри слободан дан од посла. Kатоличке процесије су пуне декора, распећа Христа у природној величини, носиљки које симболизују Богородицу, затим статуа и хора дечака, који иде и пева кроз град. Kатоличке процесије су толико фасцинирале Оскара Вајлда, познатог енглеског писца и хомосексуалца, који је записао да би волео да буде сахрањен као католик, због католичког декора и процесије, иако није био католик. Kод нас су литијске процесије доста скромније, ту иду напред свештеници, носе понеку икону, кандила и певају. И то је све, нема неког посебног декора, па опет и то смета одређеним групама. У Њујорку за дан Светог Патрика изађе 2 милиона људи да посматра процесију. Kатоличка Архибискупија њујоршка организује ту параду, а Град помаже.
Замишљам, знајући све ово како се у свету обележавају хришћански празници, уз државно спонзорство и колико се верске слободе поштују, Сашу Јанковића као председника како саопштава америчком амбасадору како је успешно организовао две геј параде и онако успут набаци да је православну литију успешно забранио. Мишљења сам да би амерички амбасадор устао од стола и отишао.
Не може се селективно тумачити Устав и једне слободе стављати изнад свега, док се друге слободе ограничавају или забрањују. Такво тумачење уставног поретка имали су својевремено Хитлер и Стаљин и обојица су имали идентично становиште у погледу верских слобода.
Ђорђе Стојковић
Извор: vidovdan.org
