Око 1.500 припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године.
Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.
После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.
Ипак, битка није била без губитака. Међу погинулим младићима био је и Саша Васиљевић, а оно што се десило након његове смрти расплаче и најтврђа срца.
Тек што га је сахранила, мајци је стигло његово писмо које је написао три дана пре погибије.
У њему је писало да је на граници страшно тешко, да не верује да ће се извући и да му другови гину на сваком кораку. Мотале су му се црне мисли тих дана и страшне слутње, па је пожелео у писму да му на сахрани засвирају „Све што желим у овом тренутку“, а да му споменик посматра биста голе жене.
Последњу жељу мајка му је испунила на 40 дана од смрти.
Саша није имао ни 20 година.
