Почетак реконструкције у Балканске улице, измештање железничког саобраћаја из центра града и претварање улице Краљевића Марка у пешачку зону поново су пробудили противнике Београда на води који никада нису били агресивнији. Чак и они виде да је пројекат ушао у фазу када грађанима постаје видљива нова јавна инфраструктура и реконструкција Савамале која од оронулог и запуштеног дела града постаје поново најлеппши део Београда и нови центар града. А то значи да више не могу да обмањују грађане у вези са Београдом на води.
Када читав пројекат буде завршен на простору Савамале грађанима Београда биће доступно више од 40 хиљада метара квадратних јавног простора у власништву Града Београда које ће да изгради инвеститор. На самом почетку пројекта реконструисана је зграда Београдске задруге која је деценијама била запуштена и ругло. Гради се булевар Вудро Вилсон који ће спојити садашњи трамвајски мост и Београдски сајам чија је дужина око 2 километара, ширина 40 метара, са шест саобраћајних трака, два дрвореда и бициклистичким стазама а који ће грађани ће моћи да користе већ у марту наредне године. Нешто раније почиње реконструкција Савског трга после које ће се трамвајски и путнички саобраћај одвијати по ободу трга на коме ће 28. јуна 2019. године бити постављен споменик Стефану Немањи. Зграда Железничке станице, изграђена 1884. године, биће реконструисана и постаје Историјски музеј Србије а на месту где сада налазе перони градиће се уметничка галерија. Ложионица постаје хаб за креативне индустрије, Шпанска кућа биће Кућа архитектуре а Савски кеј биће уређен све до Београдског сајма. Реконструише се Херцеговачка улица а биће уређене Травничке улице, Краљевића Марка и централна улица Савамале, Карађорђева улица. До краја године почиње да се гради Централни парк који ће се простирати на 2 хектара са дечијим игралиштима и спортским теренима. У оквиру Београда на води градиће се две основне школе, једна средња школа, обданишта, полицијска и ватрогасна станица. Ако томе додамо да ће сада оронули хотел Бристол бити реконструисан, да ће пошта у Савској поново добити предратну фасаду, да ће парк код Економског факултета бити уређен, да ће средином следеће године почети уклањање трамвајског моста на Сави и изградња новог Савског моста и градског тунела који ће повезати Карађорђеву и Булевар деспота Стефана, да ће прва линија метроа бити испод Савске улице као и да нас очекује рестаурација свих фасада у Карађорђевој улици јасно је да Савамала постаје нови центар града како је то било крајем 19. и почетком 20. века. То значи, Београд на води нису само зграде, које грађани већ могу да виде, прве две куле које се завршавају и усељавају, трећа и четврта кула које се граде, тржни центар који је већ достигао Газелу и Кула Београд, нови симбол града, у оквиру које ће бити „Сент Риџис хотел” већ и сви ови јавни простори и објекти. Захваљујући овом пројекту, Савамала се поново рађа а грађани овог краја, који се налази јужно од Београдске тврђаве и Косанчићевог Венца дуж десне обале Саве, коначно ће живети у уређеном делу града.
Све је почело када је књаз Милош Обреновић одлучио да на савску обалу пресели пристаниште и развије трговачки (абаџијски) део града како би изградио српску варош. Издао је наредбу да они који желе да се на савској обали баве трговином морају ту да живе. Абаџијску чаршију планирао је у данашњој улици краљице Наталије. Тадашњим станарима тог дела Савамале понудио је да уместо кућерака подигну пристојније куће и радње и да за то бесплатно посеку свако дрво из шума око Београда. Пошто то нико није учинио наредио је да се овај крај расели у Палилулу, што је и урађено за један дан. На празном простору, о државном трошку, подигнуто је 46 дућана, који су бесплатно понуђени трговцима. Књаз, први београдски урбаниста, баш у Савамали желео је да изгради нови српски Београд, са својим управним центром и другим значајним објектима, у ком је Абаџијска чаршија требало да буде привредни центар. Потом је књаз Милош одлучио уз Топчидерски друм (која данас носи његово име) подиже државне зграде. Зграда Совјета, подигнута 1836. године (данас је ту Одеон), поред ње Вазнесењска црква, Државни савет, војне касарне, Министарство финансија са Финансијским парком и Двор Михаила Обреновића. На углу Балканске и Адмирала Гепрата (Пиварски сокак) никла је прва Велика пивара у којој су игране прве позоришне представе али и одржавана заседања скупштине, па и чувена Светоандрејска скупштина, 1858. године. Ипак, Савамала није постала центар града већ место где су трговци долазили да се обогате а потом да се преселе у друге крајеве Београда. Тако је било све до Луке Ћеловића који је, обогативши се, одлучио да центар града доведе у Савамалу. Ћеловићева визија који је иницирао или финансирао велелепне објекте дуж Карађорђеве улице претворио је Савамалу у београдски привредни центар. Отворио је 1895. године у савамалском хотелу „Босна“, кога више нема, и београдску берзу. После Другог светског рата, овај крај је изгубио на значају а дуж реке, на преко стотину хектара, налазили су се магацини, стоваришта, пруга, ложионица… Покушавала је Српска акдемија наука да укаже на велики потенцијал овог простора пројектом ”Варош на води” посебно када је седамдесетих година прошлог века почео да се гради Прокоп и када је донета одлука да се из центра града исели железнички саобраћај. Није било ни снаге, ни политичке воље да се то уради све док пре неколико година председник Вучић није одлучио да заложи свој политички ауторитет за успех овог историјског пројекта.
Противници Београда на води изгубили су не само битку већ и синекуре које су добијали за рушење пројекта. Њихов крај почео је изборним дебаклом на градским изборима на којима су рушење Београда на води нудили као изборни програм. Тада су још понеког могли и да преваре. Данас када се Савамала уређује и развија не верује им више нико.
Горан Весић
