Да ли код нас постоје казне за објаву неприкладних фотографија на интернету

Илустрација / Горан Дивац

Снимање, објављивање и шеровање (дељење) фотографија на којима су жртве саобраћајних удеса, сахране, повређени или преминули, постало је уобичајено на друштвеним мрежама. Морбидне фотографије и јавно опраштање од покојника, постали су начин на који појединац у мору медијског садржаја привлачи пажњу на себе, покушава да стекне популарност и изазове емоције других људи.

С друге стране, породице чији најмилији су на оваквим фотографијама, или се о њима пишу текстови, имају законско право на тужбу на основу кривичног дела увреде или изношења личних и породичних прилика, упркос томе што садржај друштвених мрежа у Србији није законски регулисан.

– Очекује се да ЕУ ускоро усвоји регулацију која би, бар једним делом, могла да утиче на делатност друштвених мрежа – каже, за „Новости“, Мирко Мркић, адвокат и предавач медијског и интернет права на Факултету за медије и комуникације у Београду.

Док не заживи, не постоји никаква законска обавеза да „селфи“ фотографије са сахрана, са жртвама саобраћајних несрећа, или надгробним плочама у позадини, буду скинуте с друштвених мрежа.

– Власници свих друштвених мрежа су приватне фирме и можемо само да их обавестимо када се на интернету појави споран садржај. Хоће ли садржај бити уклоњен, зависи од њихове слободне воље. Такве фирме нису обавезне да се придржавају закона који важе у Републици Србији и једино што нам преостаје јесте тужба пред судом државе у којој су регистроване те фирме, ако се садржај не уклони – објашњава Мркић.

Наше домаће законодавство, ипак, омогућава заштиту достојанства, односно пијетета умрле особе. То значи да је могуће покренути законски поступак против особа које су друштвену мрежу злоупотребиле, тако што су објавиле непримерене фотографије.

Depositphotos

– Постоји право на накнаду претрпљене нематеријалне штете, због претрпљеног душевног бола и страха. Када се докаже да је неко намерно објавио непримерен садржај, породица има право на накнаду штете. Посебна правила постоје за штампане и електронске медије – каже адвокат Мркић.

ДА ЛИ СМО ИЗГУБИЛИ „КОМПАС“

Када су почетком месеца италијанске службе спасавале Канађанку коју је ударио воз у Пјаћенци, младић на перону је одлучио да направи селфи у тренутку док се жена борила за живот. То је овековечио италијански новинар, написавши да смо потпуно изгубили емпатију.

Као објашњење за ову појаву, која одсликава недостатак емпатије и солидарности у друштву, социолози наводе чињеницу да смо „затрпани“ вестима и сликама насиља. С временом смо огуглали, створили дистанцу према фотографијама које гледамо на вестима, због чега је потребно нешто „јаче“ и шокантније да нам привуче пажњу.

– Нови језик савременог доба подразумева да лепо више није довољно. Фотографије морају да буду шокантне да би привукле пажњу. Садржај „Инстаграма“ и „Фејбука“ је све екстремнији, јер једна слика мора да привуче пажњу међу милионима других. Тако смо дошли у ситуацију да интернет буде преплављен узнемирујућим, неприкладним и морбидним садржајима, којима појединац покушава да привуче пажњу на себе – каже Далибор Петровић, социолог, који се бави изучавањем утицаја друштвених мрежа.

Осим што штету трпе породице жртава које се налазе на фотографијама доступним јавности, овакав начин комуникације ствара неповерење и страх међу људима, што се неретко схвата и као недостатак емпатије према туђој несрећи, објашњава проф. др Дијана Лазић Пушкаш, неуропсихијатар.

– То не значи да смо постали лоши људи већ, једноставно, покушавамо да се снађемо у свету и окружењу које је створило ново доба. Онај ко жели да помогне другоме, ко је доживео несрећу и вапи за помоћ, свакако ће то да учини, док онај који уместо тога прави селфи, не би помогао ни пре 100 година, када телефона није било. Једина разлика јесте што ће друга особа имати доказ у виду фотографије да није покушала да помогне – каже проф. др Лазић Пушкаш.

Depositphotos

ЕМПАТИЈА

Природна реакција сваког човека када види несрећу на ауто-путу или особу у невољи јесте да застане и погледа о чему се ради, објашњава проф. др Дијана Лазић Пушкаш:

– Уколико нисте само радознали, већ показујете емоције, то је здрава људска емпатија. С друге стране, човек којем је једина жеља да забележи трагични тренутак, без било какве унутрашње, емоционалне реакције на туђу несрећу, најчешће има дубљи, психолошки проблем.

Александра Васић

Извор: novosti.rs