Данас, када су наша деца, бебе, стари, млади тачније читаве породице на Косову остављени без хране, лекова и основних потреба за један достојанствен и не сметани живот.
Данас када се они храбро боре и држе уз огроман притисак и велику неправду, када им је најпотребнија наша подршка, када сва пажња мора и треба бити усмерена ка решавању почетка једне хуманитарне катастрофе , данас у Београду најављују некакве протесте, некакве крваве кошуље и некакве демонстрације.
Ја питам и тражим одговор:
– Питам све Вас који сте део тога, и међу вама има родитеља, добрих и савесних, зато питам, да ли Вас и једног момента брине судбина деце и беба на Косову, малих живота који остају без хране, без лекова, без пелена… остају нам деца у болницама без кисеоника?
Има ли шта важније од тога?
Да ли је сада тренутак да се прави хаос и метеж, сада када је потребно усмерити подршку и сваки могући атом снаге ка њима, ка свим нашим људима који се храбро држе, достојанствено и без прављења инцидената?
Сада у овим најтежим данима, сада је потребно бити јунак на делу, дати подршку својој земљи, своме народу… „фацта, нон верба“ (дела, не речи) је оно што тренутно важи и ништа друго не долази у обзир.
На нама је бреме-терет и носимо га сами. Наметнуте су нам лажне вредности, осетљиве теме, доведени смо у ситуацију када је и борба са ветрењачама, благо поређење.
А шта Ви господо СРБОЉУБИ И НАРОДОЉУБИ сада радите, уз дужно поштовање, уз своју земљу и свој народ морате стати у данима када је то најпотребније, без да ишта наруши већ окрњени мир.
Нису нам потребни протести у Београду, нису нам потребне хиљаде људи на улицама града… ако вам је до шетње, прошетајте до Косова, путем преко Јариња и станите уз наш народ, онако из срца – људски!
Маја Раковић
