Може ли се „клинички мртав“ дијалог Београда и Приштине „оживети“ након што је Приштина повећала таксе на производе из централне Србије за сто одсто, питање је на које аналитичари дају различите коментаре, али се слажу да алтернатива престанку разговора „није обећавајућа“, као и да би у дијалог Београда и Приштине требало укључити Русију и САД
Председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић сматра да ће наставак дијалог између Београда и Приштине бити могућ једино уколико се рестриктивне мере Приштине повуку.

А на питање да ли је време да се промени формат и у дијалог укључе велике силе, за Стефана Сурлића из Центра за интердисциплинарне студије Балкана одговор је – да.

– Европска унија би требало да редефинише оквир и да размисли о укључивању осталих глобалних актера, и САД и Русије, јер је очигледно да нормализација односа, пре свега значи дефинисање финалног статуса Kосова – рекао је Сурлић.

Kако каже, Беорад и Приштина би требало да јасно изнесу шта је њихов предлог финалног споразума који би довео до трајне нормализације односа и који би омогућио помирење српског и албанског народа.

На питање да ли би укључивање „великих сила“ за неког од учесника могло да буде спорно, Сурлић објашњава да је кључан интерес Приштине чланство у међународним организацијама, а само посвећеност чланица ЕУ том учлањењу није довољна, па према томе, уколико се говори о постизању финалног споразума, потребно је да се укључе глобални актери, јер ће, како каже, они бити гарант тог споразума.

Они ће, такође, бити гарант да ће се на међународној арени поштовати оно што су договорили Београд и Приштина.

– Управо ово што се десило са Интерполом и ово што се данас дешава око увођења такси говори да Београд и Приштина нису све теме обрадиле у Бриселу и да ЕУ нема капацитете да задовољи све захтеве обе стране, тако да је шири глобални контекст потребан у постизању тог финалног споразума и гарантовања коначног статуса – рекао је Сурлић.

Упозорава да алтернатива преговорима није статус кво већ наставак конфликтних и ексцесних ситуација, тако да преговори, како каже, нужно морају да се наставе и додаје да је важно да се дође до споразума, и то трајног споразума између две стране.

– Ове ситуације показују да је потребно редефинисати оквир тих преговора, да Европска унија, пре свега, као медијатор преузме кључну улогу да Београд и Приштина седну и дефинишу која су то све спорна питања која се морају решити, а пре свега статусна питања – навео је Сурлић.

Ђукановић сматра да ће наставак дијалог између Београда и Приштине бити могућ једино уколико се рестриктивне мере Приштине повуку.

– Дијалог у сваком случају треба да буде оживљен, јер бићемо сведоци безброј оваквих или сличних ситуација уколико дијалога и његовог успешног завршетка у наредном периоду не буде – каже Ђукановић.

Сматра да ЕУ, поред изјава шефице европске дипломатије Федерике Могерини и комесара за суседску политику и проширење Јоханеса Хана, мора јасније и недвосмисленије да утиче на приштинску страну да повуче мере које у ширем контексту угрожавају и безбедност Западног Балкана.

Ђукановић каже да ЕУ може да утиче на Приштину и да је веома значајно што Србија показује жељу да се што пре настави дијалог, али по укидању неразумних економских мера.

Закључио је да ЕУ мора да изврши притисак на владу у Приштини да дође до повлачења мера, а уколико до тога не дође, оцењује да је нереално очекивати било какав наставак дијалога.