НОВИНАРКЕ РТЦГ, Тања Шуковић и Снежана Ракоњац мораће да са Јутјуба уклоне свој скандалозни филм „Сведок Божје љубави“.
То је у пресуди од 14. октобра наложио Привредни суд, на основу тужбе Тома Бабовића, који је тужио ауторке документарца да су се у њему нелегално користили његовом композицијом из филма „Лавиринт 2002“.
Филм, у продукцији Телевизије Црне Горе, у којем се на најприземнији начин говори о блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Српској православној цркви у Црној Гори, емитован је 18. фебруара 2020. на првом програму РТЦГ.
Ироничног назива „Сведок Божје љубави“, за циљ је имао сатанизацију митрополита Амфилохија, кроз снимке са почетка деведесетих и разних скупова по Црној Гори и Цетињу, уз говор Жељка Ражнатовића Аркана, када су родоначелници данашњих „комита“ и „патриота“ прекидали скуп Црногорске академије наука и уметности повицима „Није ово Србија“ и „Ристо сотоно“, желећи да прикажу да „свако зло“ у Црној Гори долази од Срба и из Србије. А као главног кривца виде у блаженопочившем архиепископу цетињском Амфилохију.
У тужби коју је поднио пуномоћник Бабовића, адвокат Владан Бојић, предложено је да се Снежана Ракоњац и Татјана Шуковић изјасне да ли су преузеле композицију Бабовића из филма „Лавиринт 2002“ и уметнуле је у документарац „Сведок Божије љубави“ и да се, уколико то оспоре, спроведе вештачење. Затражено је и да се пресуда објави на свим постојећим електронским медијима у Црној Гори и Србији, преноси Журнал.ме.
– Такође се сматра да би у том случају РТЦГ била изложена великим финансијским трошковима. Држава неограничено солидарно одговара за обавезе јавног емитера. Ту исту норму поновио је и закон из августа 2020 – наводи се у тужби.
Наводи се и да Бојовић „у погледу уговора који су му уручрни на данашњем рочишту цени да су исти за тужиоца беспредметни“.
– Ово због тога што тужилац нема право и правну моћ да учествује и да има обавезу да зна ко је у одређеном овде документу имао улогу ко да компонује, ко да „саставља“ музику, већ је за тужиоца једино релевантно како су тужени, тј. Јавни сервис и његови запослени, објавили ко је уредник Првог програма на којем је приказн овај документарац, и ко су уредници ове мисије. То је спољна легитимација којом се представљају тужени и за тужиоца је једино, као и за свако треће лице, она релевантна, а тако је и са становништа закона. Како је Јавни сервис РТЦГ уређивао радне односе и улоге у било којим сферама радног ангажовања, то се заиста никако не може тицати тужиоца.
Тужилац, додаје се, „једино зна да је повређено његово ауторско право и то у документарцу, који траје 26 минута, око 10 минута, да се та радња повређивање ауторског права могла извршити само са умишљајем и циљано“.
– Ауторско право створено је оног момента кад се конструише и први пут објави, а што је учињено 2002. године у филму „Лавиринт“ – наводи се.
Бојовић је подсетио да се Бабовић обратио СОКОЈ-у 24. марта 2021. и добио одговор 30. марта, „који је до те мере експлицитан да искључује сваку разумну сумњу у супротно“.
– СОКОЈ чак цитира „да није примио, ни одобрио захтев за коришћење тужиочевих дела и наведеној продукцији, а у захтеву самог тужиоца се наводи да то дело, документарац „Свједок Божје љубави-Амфилохије Радовић“, указује на то да наводи пуномоћника тужиоца да су уклонили предметни документарац са официјалног сајта и туженог са Јутјуб канала, а да им је познато да постоји такав снимак, постављен на Јутјубу од патриотско-комитског савеза, али да тужени са тим немају везе.
(Ин4с)