Господин кога видите са леве стране, није никакав српски четник или било шта слично. У питању је грчки Дража Михаиловић. Сложићете се да је спољашњи имиџ и иконографија обојице поприлично слична и упечатљива и то је размуљиво имајући у виду да је у питању балкански менталитет и иста вера.

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ГРЧКИХ И СРПСКИХ ЧЕТНИКА 1

У сваком случају грчки Дража тј. вођа герилског националног покрета „ЕДЕС“ се звао Наполеон Зервас и деловао је на доста сличном принципу као и герилски покрет Југословенске војске Драже Михаиловића.

Баш као што је и Дража са групом официра одбио да се преда Немцима и у мају 1941. избио на Равну Гору да би отпочео герилску борбу, тако је и Наполеон Зервас отишао у планине Епира у септембру 1941. и учинио исто. Оба покрета су била призната од стране савезника.

Исто као и у Србији и у Грчкој су комунисти (уместо да се ставе под команду своје војске) организовали своју партијску војску „АЕМ“ и почели своју герилску борбу и револуцију у сред рата изазивајући на тај начин грађански рат у условима немачке окупације.

Као што је и Дража контролисао планине и села и вршио диверзије на главним комуникацијама ослобађајући са времена на време по неке територије и вароши попут Лознице, Вишеграда, Ужица, Пожеге итд., и Наполеон Зервас је чинио исто разбијајући комуникације Немаца са својим трупама у северној Африци и успостављајући контролу на територији Етолија-Акраманија и области Балтос.

Баш као што је и Дража Михаиловић био суочен са борбом против Муслимана који су у највећој мери пришли усташама и формирали СС Ханџар и СС Скендербег дивизије (ту је било и одмазди попут оне у Фочи након покоља Срба у источној Босни и долини Лима), тако је и Наполеон Зервас имао велике проблеме са Чами Албанцима Муслиманима који су такође сарађивали са Немцима и које је у великој мери протерао у Албанију.

Једине разлике између ова два покрета видимо у томе што је Равногорски био првенствено монархистички уз одређени број демократски орјентисаних републиканаца који су га подржавали (попут социјалисте Живка Топаловића или Драгише Васића итд.), док је ЕДЕС био првенствено републикански тј. Венизелистички али је имао велику подршку монархиста. Оба покрета су подржавали Енглези, да би се 1943. у Југославији окренули комунистима и њих подржали да дођу на власт, док су у Грчкој остали верни ЕДЕС-у и помогли гашењу грађанског рата и поразу комуниста.

Дража и Зервас су имали контакт током практично целог рата и подржавали су здушно један другог. Можда би и судбина Дражине војске била другачија да су се као у Првом светском рату окренули ка југу и Зервасу и тамо тражили опоравак и простор за повратак пред крај рата уместо одступања према западу преко Босне и остатака НДХ.

loading...