У првим месецима Првог светског рата, Аустроугарска војска је послала ултиматум одбрани Београда тражећи безусловну предају

Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратном Европом!

Током целог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим деловима огромна. Ипак, Срби су и даље опстајали и одбијали предају.

Тако је 22. септембра 1914. године у поподневним часовима, један изасланик са белом преговарачком заставом пришао српским положајима код Београда. Заповедник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарача са ултиматумом о предаји Београда.

Читав догађај, онако како му је он присуствовао, забележио је у својој књизи „Са српском војском” Анри Барби, француски новинар и ратни дописник париског Журнала са српског ратишта за време Балканских ратова и Првог светског рата.

У ултиматуму је писало:

„Главном команданту у Београду,

Како бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града.

Командант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи пре шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, смештеном на Дунаву.

Густав Гоља, генерал-мајор

Напомена: У случају да прихватате предају, нека се на Калемегдану уместо српског истакне бели барјак.”

Генерал Михајло Живковић, командант одбране Београда примио је непријатељског изасланика, саслушао депешу и на њу имао само један кратак одговор: „Иди у пи*** материну!“

фото: Архив
Фото: Архив

– Што се мене тиче, нећу се трудити да преводим на француски реч по реч тај одговор, колико кратак, толико енергичан, којим је он саветовао аустријском генералу да се „врати у утробу своје мајке“ – записао је Барби у својој књизи додајући да је генерал Живковић наставио да сипа друге псовке којима је „српски језик обилно опскрбљен”.

Мало је рећи да је аустроугарски преговарач био запањен овим одговором. Окренуо се и отишао, а чим је стигао до мађарске обале, генерал Живковић је нарадио поновно отварање ватре по непријатељским положајима и рат је настављен.

Немогући захтеви

Од Србије се захтевало да:

1. Да забрани све публикације које пишу против Аустроугарске и својом општом тенденцију угрожавају њен територијални интегритет.

2. Да одмах распусти Народну одбрану и слична удружења и да спречи да оне наставе свој рад под другим именом и у другом виду.

3. Да из јавне сцене у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустроугарске.

4. Да из службе уклони све официре и чиновнике који су одговорни за пропаганду против Аустроугарске.

5. Да прихвати сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању субверзивног покрета усмереног против територијалног интегритета Царства.

6. Да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату и да прихвати да у овој истрази учествују органи Аустроугарске.

7. Да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића
да спречи помагање недозвољене трговине оружја преко границе и да отпусти и строго казни припаднике пограничне службе који су помогли пребацивање атентатора.

7. Да објасни изјаве српских високих чиновника против монархије дате после 28. јуна.

8. Да обавештава царско-краљевску владу о испуњењу ових захтева.

Ултиматум дакле захтева најгоре понижење једне земље и без сваке сумње представља покушај Аустроугарске да по сваку цену изазове рат, будући да ниједна земља не би пристала на њега. О чему говори и британски министар спољних послова:

Фото: Архив
Фото: Архив

„Ово је најстрашнији документ који сам икада видео да је једна држава упутила другој независној држави“

Сер Едвард Греј

 

Ко је био генерал Михајло Живковић?

Михаило Живковић звани Гвоздени био је српски генерал и војни министар, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.

По очевој и мајчиној линији био је потомак Миленка Стојковића и Хајдук Вељка Петровића. Завршио је највише војне школе у Србији, а усавршавао се у Русији. Био је министар војни Краљевине Србије 1908. и 1909. године.

Фото: Архив
Фото: Архив

У Првом светском рату, 1914. године био је командант Одбране Београда. На челу ове војне формације остаје све до повлачења војске на Крф, где је ова команда расформирана 1916. године.

Јуна 1916, постављен је за команданта Српског добровољачког корпуса у Русији. По избијању револуција у Русији, 1917. године, корпус добровољаца упућен је на Солунски фронт, а са њима и Живковић. На путу се разболео и морао да остане у Паризу.

Пензионисан је 1918. а преминуо је 28. априла 1930. године.

Арчибалд Рајс о одбрани Београда

„Његове канцеларије су у школским просторијама“-пише Рајс,“али он и његови војници станују под шатором у храстовој шуми. Висок, снажан, строгог држања, стари војник нас љубазно прима и говори о свом тешком задатку, али се ипак нада да ће га успешно извести до краја, упркос томе што има мало трупа и недовољно модерног оруђа. Генерал каже:“Али српски народ је односио победе и са још мање средстава. Он ће се и сада извући“.

Гледајући ове лепе момке како певају около, има сам исто убеђење.
Београд као да је у опсадном стању. Кафане се затварају у 20 часова.

Свет се служи свећама, јер су аустријске гранате срушиле електричну централу.
Што се човек више приближава вароши, њеном центру, ране од бомбардовања су све видљивије. Прочеља многих кућа носе трагове шрапнела.

Руско посланство је оштећено, прочеље старе палате пробушено и неколико отвора зјапе. У краљевом двору срушени зидови. Велика граната је свалила галерију у салу. На Теразијама је оштећена кућа Викторовићеве апотеке. Хотел „Москва“ је погођен пројектилима.

Калемегдан и његова околина су пусти, много је кућа у рушевинама…“

Рајс пише да га је примио командант града мајор Јоксим Гајић. Пошли су да разгледају

Тврђаву, која је више знаменитост, историја, него средство одбране и заштите.

„Здање штаба, архиве, Војни музеј – све је у рушевинама. Зидови старог бедема, који су пре неколико векова одолевали јуришу Турака, срушени су ударом јаких топовских граната. У доњим деловима, дуж Саве и Дунава, војници спречавају прилаз аустријским мониторима. Ту је један топ од 75 мм за одбрану од монитора скривен у зеленилу.
Све ове зидине, цркву, напуштене куће, Аустро-Мађари руше само из беса. Они хоће да истребе цео српски народ, а не само његово војнике. Чак су и болнице, мада заштићене знаком Црвеног крста, биле бомбардоване четири пута! Мучеништво Београда започето је првим данима рата.“

Прочитајте још:  У рову са регентом Александром

САМИ СКУПИЛИ 30 ХИЉАДА ЕВРА: Мештани села Игриште подигли споменик Гвозденом пуку ! (ФОТО)

ЗАБОРАВЉЕНА ЛЕКЦИЈА: Радикали линчовали и убили 140 бахатих напредњака, набијали их и на ражањ!

Извор: Дневно, Националист

--