Иако су уз музику и весеље прославили велику изборну победу и освајање апсолутне већине у парламенту, напредњацима и њиховом лидеру Александру Вучићу чини се да таква и толика победа постаје сметња.

О томе најбоље говори прошлонедељна најава да би наредни парламентарни избори могли да буду одржани две године пре рока, већ 2022. године, исте године када Србију очекују председнички, као и избори за власт у Београду, пише „Глас Америке“.

„Видело се да Вучић на недавним изборима може једино да добије политичку кризу и то се видело одмах после избора – Вучић јесте добио дубоку политичку кризу. Има велики број грађана Србије, већи од онога који је изашао на изборе, кога нема ко заступати. Постоји знатан број грађана који је ипак изашао на изборе, а ту се расуло готово 20 одсто гласова. Постоји једно дубоко незадовољство у земљи, постоји егзистенцијална неизвесност, везана око короне и сличних ствари, постоје бројна нерешена питања, и све то пада сада Вучићу у крило“, оцењује уредник недељника Време Филип Шварм разлоге за Вучићеву најаву скорих парламентарних избора.

Сенка нелегитимности
„Ја мислим да би он радо трампио неколико десетина посланика које има у садашњем сазиву скупштине Србије, да има какву-такву опозицију“, истиче у разговору за Глас Америке аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

„Још није формирана ни ова садашња влада, а већ се најављује следећа влада и следећи избори“, наставља Вукадиновић и додаје да та прича са новим парламентарним изборима има унутрашњу и спољнополитичку димензију.

„Унутрашњи аспект је везан за Вучићеву склоност ка одлагању и неизвесности, а исто тако је и покушај да амортизује ефекат бојкота и незадовољства великог дела јавности претходним изборима. Ма колико се чинило да се ништа није догодило, чињеница је да бојкот и читава атмосфера која је пратила изборе баца сенку нелегитимности. И та сенка лебди и над целом новом скупштином и будућом владом“, каже Вукадиновић и истиче да оваквом најавом Вучић покушава да смањи притисак који ће неминовно ићи од стране опозиције и јавности.

„Овде је Вучић дошао у један парадоксалан случај. СНС више нема шта да побеђује, више нема шта да узме. То је партија које је креирана да се бори истим интезитетом како за власт у месној заједници, тако за власт у Скупштини, тако за власт за председника Републике. Вучић би без социјалиста на председничким изборима, и без неких других свакако победио како ствари тренутно стоје, али сигурно не би било у првом кругу. И највероватније би имао мање гласова него што има партија. Мислим да би то био приличан удар на Вучићев его и да он не жели на тај начин да буде председник Србије“, истиче Шварм и додаје да у овом тренутку лидер напредњака вага да ли му је скупље да Ивица Дачић и социјалисти уђу у Владу или да буду опозиција.

Узнемирујућа поређења са Белорусијом
Истовремено, према мишљењу Шварма, Вучић схвата како изгледа српски парламент када се гледа извана.

„Скупштина Србије изгледа као једна канцерогена израслина у политичкој Европи, јер то што има у Србији има само још у Белорусији, јер то су једина два парламента која су без опозиције. Kада би сада могао да понови изборе који су били 21. јуна, мислим да би Вучић наређивао свом чланству и активистима да гласају за било какву опозицију, а не да изгледа као неко налик на Лукашенка“, каже Шварм.

На догађаје у Белорусији указује и Ђорђе Вукадиновић и каже да су слике које гледамо из Минска свакако узнемирујуће и по Вучића.

„Претпостављам да Александар Вућић гледа како чак и у тој тврђави, у том бастиону привидне стабилности унутар ауторитарног поретка, што јесте био синоним за Белорусију и Александра Лукашенка, да се и ту много тога дешава, да је лед кренуо да се топи, глечери да се крећу. И да је то доста снажна слика, поготову кад се гледа из Вучићевог угла“, каже Вукадиновић.

„Управо гледамо сваки дан шта се збива на улицама Минска, Бреста и других градова, а нешто слично је било на помолу да ће се десити и у Београду почетком јула, када је Вучић поново покушао да заведе закључавање грађана због коронавируса, па је тад и Европа гледала исте сцене пребијања и привођења као што данас гледа из Белорусије. То сигурно не прија, то није добро и на неки начин руши Вучићев рејтинг“, додаје Филип Шварм.

На крају, оба саговорника Гласа Америке указују и на природу владавине Алексадандра Вучића, који, како кажу, има сталну потребу за мобилизацијом чланства СНС-а и одржавањем тензије како у Србији, тако и у својој странци.

Мобилизација чланства
„Председнички избори јесу важни, у Србији нарочито, без обзира на мала уставна овлашћења председника. До тада ће и опозиција морати да се консолидује или да нестане, а Вучић зна да ће ићи у правцу консолидације и треба му мобилизација чланства, али му треба и поуздан и релативно снажан партнер за те изборе, а то јесте још увек Ивица Дачић. И треба му ситуација коју највише воли – апокалиптична. И треба да све буде нестабилно, све инситутције, да би се унео додатни адреналин у мрежу и апарат СНС-а“, оцењује Вукадиновић.

Према мишљењу Шварма, најаву превремених парламентарних избора треба посматрати и у светлу косовоског и других проблема који су пред Вучићем и напредњацима.

„Он напросто нема више на кога да пребаци одговорност, осим на самог себе. Јер ово стално прозивање бивших власти, Драгана Ђиласа и слично делује више отужно и самим напредњацима. Тако да трагајући за том равнотежом и гледајући првенствено на Kосово, он отеже да види шта ће се десити касније“.

--

1 KОМЕНТАР

  1. Od zlocinackog,nasilnog svrgavanja legalnog predsednika Srbije Slobodana Milosevica, svi polticki parlamentarni izbori u Srbiji su NELEGALNI I GRUBO KRSENJE POSTOJECEG USTAVA SRBIJE.
    ZASTO?, pa zato sto je juzna Srbija Kosovo i Metohija pod Nato USA EU vojnom okupacijom 1999-2020 i jos uvek a kad je deo Srbije pod stranom vojnom cizmom okupiran nikakvi parlamentarni izbori u Srbiji po postojecem Ustavu Srbije NISU DOZVOLJENI.Ustav Srbije obavezuje svaku aktuelnu vladu Srbije da po dolasku politicki u UN u vojnom savezu sa naprimer ODKB ili samo Putinovom Rusijom vojnom silom oslobodi juznu Srbiju Kosovo i Metohiju a okupatora i albansku OVK proterati ili unistiti vojnom silom. Sadasnja vlada Srbije neki od njih izjavljuju da je KFOR u juznoj Srbiji Kosovo i Metohija MIROVNA MISIJA,sto je LAZ I OBMANA NARODA SRBIJE. KFOR su iste one snage iz istih zemalja koje su 1999 78 dana i noci SIJALI BOMBE SA OSIROMASENIM URANIJUMOM da UBIJU SRBIJU koja i dan danas UMIRE OD MASOVNOG DOBIJANJA LEUKEMIJE,RAKA dok vlada Srbije od zlocinackog svrgavanja legalnog predsednika Srbije Slobodana Milosevica 1999-2020 i jos uvek nije zvanicno istrazila i izasla u javnost na nacionalnom i internacionalnom nivou sa nacnim dokazima dobijanja masovno raka naroda Srbije posle zlocinackog bombardovanja Srbije. KFOR je NATO i ONI SU OKUPATOR JUZNE SRBIJE KOJEG TREBA SE PROTERATI IZ SRBIJE.

Leave a Reply