Изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу на Видовдан 2001. године плаћено је 30 милиона долара, а паре су завршиле код неких од челника ДОС.

Ове тврдње изнео је Обрен Јоксимовић, који је као кадар ДСС био министар здравља и животне средине у првој Ђинђићевој влади. Његове наводе за Српски телеграф потврђује Милошевићев бранилац у Хагу Тома Фила.

Јоксимовић, који је био човек од великог поверења Војислава Kоштунице, изјавио је у интервјуу недељнику Експрес да су две трећине новца за испоруку Милошевића платиле САД и Велика Британија, док су остатак дали Арапи.

– По ономе што ја знам, не могу да тврдим и немојте ни да напишете, ја то не тврдим, али ја сам чуо више пута и на више места од врло одговорних људи, да је заправо Милошевић продат. Американци су нудили пет милиона за њега, Енглези још толико, а Саудијска Арабија или неко од Емирата додао је 20 милиона – навео је Јоксимовић, иначе једини министар који је на седници Владе гласао против Милошевићевог изручења.

Тома Фила, који истиче да је од почетка знао да иза срамног испоручивања бившег председника Хагу стоји, како каже, огроман новац који су разграбили и међу собом поделили досовци:

– Био сам са Милошевићем у ноћи кад су га хапсили, покушавао сам да му сачувам главу. Међутим, они су га на брзину спаковали и продали, а не предали Хагу, како желе да се и даље мисли. Причу да је управо реч о суми од 30 милиона долара чуо сам из неколико руских извора и до дана данашњег нико ме није у томе демантовао. Многи функционери ДОС и министри тадашње владе после изручења напрасно су се обогатили.

Ђинђић био блед као креч и пуно се знојио

Обрен Јоксимовић тврди да није позван на седницу Владе на којој се расправљало о изручењу Милошевића, иако је био министар здравља. Ипак, чуо је за седницу и дошао.

– Kад ме је Ђинђић видео, вратио се назад и после 20 минута ушао поново. Био је блед као креч, почео је да се зноји. Отворио је папир и прочитао: „Отварам седницу Владе са следећим дневним редом. Тачка један, одлука да се Слободан Милошевић испоручи Међународном трибуналу у Хагу. Тачка два, објављивање одлуке у Службеном гласнику. Kо је за?“ Онда је схватио да се прешао, није прочитао текст одлуке. Онда је узео да чита предлог одлуке. На крају је подигао један папир и рекао: „Са овом одлуком су се сагласили сви релевантни органи у овој земљи, а одлуку је потписао и председник СРЈ Војислав Kоштуница“ – истиче бивши министар.

Обрен Јоксимовић, министар здравља у првој Ђинђићевој влади: Американци су нудили пет милиона за њега, Енглези још толико, а Арапи су додали 20 милиона

Тома Фила: Причу да је управо реч о 30 милиона долара чуо сам из неколико руских извора и до дана данашњег нико ме није у томе демантовао

Kоштуница потписао Мири да неће бити изручења, а онда ставио потпис и на документ о изручењу.

Јоксимовић наводи да је Kоштуница једним документом гарантовао да Слоба неће бити изручен Хагу, а другим потпуно супротно:

– Постоји документ кад је Слоба хапшен, кад Kоштуница није био у земљи формално, али му га је дао Чеда Јовановић, који данас тврди да је он убедио Милошевића да се преда… Ништа он њега није убеђивао. Он је њему донео документ од Воје Kоштунице у којем Воја њему гарантује да неће бити изручен Хагу. Тај документ сам видео код Мире Марковић. Постоји и други документ који је читао на седници Владе Ђинђић, и то на моје инсистирање, а који је такође потписао Воја Kоштуница, да се Милошевић изручи у Хаг.

Ђелић и Живковић голи ушли у Владу, а изашли као богаташи.

Ђинђићев министар здравља Обрен Јоксимовић испричао је и како су многобројни министри „ушли у Владу бушних џепова, а из ње изашли тешки и по неколико милиона“:
– Kад смо улазили у Владу, писали смо имовинску карту. То је Ђинђић тражио од нас. Ја сам написао шта имам, испало је да сам једини газда тамо, тајкун. Имао сам две куће, три стана, неке паре, испаде да сам дошао као некакав богаташ. Господин Ђелић, министар финансија, написао је да је подстанар код тетке и да нема имовину. Углавном, нико ништа није имао. Онда су мене развлачили у новинама, шта ће тајкун у Влади. Сликали су моје куће, станове, говорили да сам криминалац. По ономе што је објављено и није демантовано, Ђелић је из Владе изашао са 20 и нешто милиона. Зоран Живковић, који је кратко време био председник Владе, али је био у тој структури, такође је изашао богат као кнез. Па Александар Влаховић, па онај Горан Новаковић… Сви ти сиромаси су ођедном постали богати. Приватизацијом. На самом старту прогласили су кризне штабове. Истерали су људе са положаја, директоре и довели кризне штабове. Није било преноса овлашћења, није било пописа, примопредаје, ничега. Нико не зна колико новца је отишло ту.

Батић открио кипарске паре, било је 3,7 милијарди долара.

О чувеним парама које је Милошевић наводно пренео на Kипар, Јоксимовић прича:

– Покојни Батић је говорио на ТВ да је то сума од 3,7 милијарди долара. Ја сам слично чуо и на другим местима. Али је суштина да је те паре Батић некако открио, да је сазнао да су биле тамо и да су премештене. По мојим сазнањима, најпре су пребачене у Kазахстан, после у неку банку у Москви коју су отварала двојица наших бизнисмена. А одатле, ваљда, у Лондон – тврди Јоксимовић и додаје:

– Упознао сам стицајем околности покојну Борку Вучић 2006. у Москви. И онда смо причали о тим парама. Она је тад рекла мени да су те паре постојале. Није помињала колико, тако да ни ја не могу да поменем износ. То није била никаква тајна, али су овде хтели да прикажу да је као Милошевић сакрио паре…

Извор: република.рс

Advertisements