Манастир Ђурђеви ступови код Берана је споменик државе Немањића и имао је капиталну улогу у очувању националне свести, јединства српског народа и ширењу културе на простору севера Црне Горе.

Подигнут је 1213. године и задужбина је господара Будимља, жупана Стефана Првослава, сина Великог жупана Тихомира, а синовца Стефана Немање.

У Ђурђевим Ступовима је 1219. године Свети Сава основао једну од првих седам епископија – четврту по реду, о чему се у запису каже: „Четвртаго владику постави Свети Саво у Будимљу у храм Светога Георгија“.

Захваљујући улози Будимљанске епархије, све до половине XVII века на овим просторима није било исламизирања становништва.

Ђурђеви ступови познати су и по томе што је у њима 1857. године донета одлука о уједињењу Васојевића са Црном Гором.

Један је од манастира у Црној Гори који су у прошлости имали улогу духовног центра ослободилачке борбе против турских освајача.

Од 2001. године, манастир је седиште Епархије будимљанско-никшићке. По устројству је мушки општежитељни манастир.

Црква је посвећена Св. великомученику Георгију.

Пет пута спаљиван и обнављан

Манастир је у прошлости пет пута спаљиван и разаран, али исто толико пута и обнављан.

О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру – Ђурђеви ступови. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само доста мања Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.

Ступ-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Манастир је почетком августа 2013. обележио осам векова постојања, а покојни митрополит Амфилохије је тада рекао да тај црквени комплекс показује вредност задужбине Немањића и вере народа у хришћанске светиње.

  • Манастир је носио крст, који је и носио народ овог поднебља. Распеће народа кроз векова је било и распеће манастира. Ђурђеви ступови су пет пута рушени и паљени за време турске окупације – подсетио је тада митрополит Амфилоије.

Ј. С. Ј.

Leave a Reply