Премијери Србије, Македоније, Црне Горе и привремених институција Приштине на предстојећем самиту у Лондону, почетком јула, могли би, како се формулише у западним круговима, да направе значајан корак ка утврђивању чињеница о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ. Шта се крије иза те, за сада, незваничне најаве?

© Sputnik / Александар Милачић
© Sputnik / Александар Милачић

Према неким информацијама које су процуреле у јавност, идеја је да 9. и 10. јула, на састанку у оквиру Берлинског процеса, лидери ставе параф на декларацију о оснивању Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права. У ову комисију нису укључени Босна и Херцеговина нити Хрватска, иако су на просторима ових двеју држава почињени најмасовнији злочини током деведесетих.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица при Министарству правде Републике Српске, није обавештен о формирању овакве Комисије.

Уједно, његове сумње су, да ће овакво тело бити објективно, велике.

„Само ако је стварни циљ да се постигне правда, правичност и једнакост грађана пред законом, онда је ово потребно. Међутим, имајући у виду ранија искуства, бојим се да то није циљ, већ се жели верификација нечега што је урађено и у Хашком трибуналу и што сада покушава да се уради пред домаћим правосудним институцијама. А то је да се утврди да су Срби једини кривци за сва дешавања која су била деведесетих на овим просторима. У том случају, ми то не подржавамо“, истиче наш саговорник.

Он напомиње да је тешко поверовати да је међународна заједница спремна да се суочи са било каквим чињеницама које одступају од њихове „истине“. И подсећа да је та међународна заједница и сама прикривала бројне злочине:

„Бојим се да намера стварно није правда и правичност, нити једнакост, већ фалсификат. Не треба да се заборави да је на почетку самог рата у БиХ, у зони забрањеног лета, убијено дванаесторо деце које је требало да контролишу НАТО снаге. Већ тада смо имали једнострани приступ међународне заједнице и директно стављање на страну бошњачко-хрватске коалиције, која је имала искључиву намеру да Срби буду протерани са ових простора“, наводи он.

Он додаје да Влада РС није ни консултована у вези са формирањем ове комисије:

„Хашки трибунал је направио излазну стратегију да се сви предмети који нису процесуирани пред Хагом пребаце на домаће правосудне органе. Било је и раније покушаја да се направи комисија која би утврђивала вансудске чињенице, али ту је настао проблем, јер су хтели да судске пресуде које су биле засноване на селективности буду основ за вансудско уврвђивање чињеница, што је недопустиво“, каже Којић.

Др Душан Челић, председник Српске координације породица несталих и киднапованих са Косова и Метохије, скептичан је поводом оснивања овакве комисије, јер се не зна ни ко је оснивач, ни шта им је циљ.

Посебно му није јасно због чега из једне овакве комисије, бар у најавама, изостаје Хрватска, јер су се, подсећа он, тамо десили једни од тежих злочина над српским народом.

„Не знам због чега се инсистира да у том телу буду привремене институције Приштине, па стога ми се чини да оснивање оваквог тела, па и сама та иницијатива, нису у интересу српског народа, породица несталих Срба, а ни саме Србије. Овде је очигледно реч о коришћењу тешких наслеђа ратова деведесетих на простору СФРЈ у политичке сврхе“, уверен је наш саговорник.

Он додаје да те сврхе нису ништа друго до самопромоција једностране одлуке Косова о одвајању од Србије.

„Ово је промоција независности самозване државе Косово. Дакле, ово тело не би имало функцију проналажења одговора на истину ко је чинио ратне злочине, где су и под којим изговором нестали људи и ко је одговоран за све то. Жалосно је да таква једна иницијатива треба да представаља замену за органе правде као што је био Хашки трибунал, а који се није прославио када је реч о откривању ратних злочина на просторима СФРЈ. По мом мишљењу, та квазитела и те регионалне иницијативе никако не иду у прилог ни Србији ни нашем народу, а посебно не нашим жртвама и њиховим породицама“, закључује он.

Незванично, са косовске стране за Спутњик је речено да би оваква комисија пре свега умањила ефекат оснивања Специјалног суда за злочине ОВК у Приштини и „умирила албанску реакцију“.

Наиме, Албанци су махом огорчени због тог Суда и сматрају да би сличан требало да се оснује и за Србе и њихове злочине на Косову, преноси нам извор из редова косовских Албанаца.

Бранкица Ристић

Извор: sputniknews.com

Advertisements