Током „Годишњице обележавања дана Не“, који се прославља широм Грчке, Кипра и грчких заједница широм света 28. октобра сваке године, Константин Кацифас је убијен од стране албанских специјалних снага РЕНЕА. „Дан Не“ представља одбацивање Мусолинијевог ултиматума од стране грчког премијера Јоаниса Метаксаса из 1940. године, да се Грчка подреди фашистичкој Италији, као и грчки контра-напад против италијанских снага на планинама Пиндус током грчко-италијанског рата и грчког отпора током окупације.

Кацифас је убијен од стране албанских власти, бранећи грчко гробље у Вулиаратесу, селу у северном Епиру. Убиство, у комбинацији са климом на Балкану и снажним односима између Албаније и “Косова”, има већи план, а то је да корак по корак уводи Балкан ка озбиљној кризи. Извештај ЦИА упозорава на шансе за велику нестабилност на Балкану, што може бити проузроковано и малтретирањем грчке мањине у Албанији.

 

Извештај наглашава да ова нестабилност може бити штетна по америчке интересе. Извештај из јуна 1994. је направљен током периода интензивних тензија између две земље након насилне граничне интервенције у априлу исте године. Двојица албанских војника убијена су од стране мало познате грчке националистичке организације, Северозападни ослободилачки фронт (МАБХ). Извештај је затим истакао забринутост САД да подржи посткомунистичку Албанију, која је сматрана америчким најближим савезником на Балкану.

Иако је тренутна криза, која је појачана након убиства Константина Кацифаса 28. октобра, једна друга прича. Документ истиче америчко размишљање о могућем грчко-албанском сукобу сада или у будућности. Грчка је 1994. године снажно критиковала понашање Албаније према грчкој мањини, док је Тирана изразила страхове да Атина планира да окупи грчку мањину у јужној Албанији. Извештај ЦИА је указује да ће криза у вези са питањем мањина довести до одмазде у Грчкој, што би „могло дестабилизовати про-америчку владу Тиране у корист бивших комуниста“.

– Наставак тензија са Грчком такође би имало негативан унутрашњи утицај на Албанију – каже се у саопштењу креатора политике у Вашингтону о стратешким односима са бившом комунистичком земљом. У саопштењу се додаје да грчко становништво Албаније „може постати фокус озбиљне и дестабилизујуће кризе између две земље“.

Иако аналитичари ЦИА нису нашли доказе да Албанија спроводи политику систематског застрашивања грчке мањине или да покушава да протера Грке, они су истакли да су „неке грчке жалбе против Тиране легитимне“. Извештај признаје да албанске власти малтретирају Грке у питањима везаним за образовање и недовољну заступљеност у полицији и војсци. Грчке мањине су искључене од образовања финансираног из буџета државе у „мањинским подручјима“ на југу Албаније (Северни Епир), где већином живе Грци, стоји у извештају. Практично ниједан Грк није био на положајима у власти. Грци су се такође жалили на одбијање албанске владе да врати велико земљиште које је припадало Грчкој православној цркви.

Ако се напетост настави, грчка мањина у Албанији постаће мета присилног „етничког чишћења“, док ће Атина бити подложна интензивном притиску јавности на екстремније акције, укључујући и војну акцију – упозорава се у извештају ЦИА. Извештај је такође упозорио Грчку да би на дужи рок узајамно непријатељство угрозило њихове амбиције да преузму политичко и економско лидерство у региону.

– Грчка непопустљивост на Балкану ће даље одгурнути Грке од њихових европских и америчких партнера.

Извештај ЦИА истиче, иако није постојала поуздана статистика, да су Грци највећа мањина у Албанији и вероватно имају између 3 и 5 одсто становништва, са око 100.000-150.000 људи. Половина албанске грчке мањине је у Грчкој. Бројност грчке мањине у Албанији остаје питање сукоба између Тиране и Атине. Албанске власти тврде да у Албанији има око 60.000-80.000 Грка, док Атина каже да их има између 300.000 и 500.000.

Уважавање је да Албанци у сваком случају неће наставити да провоцирају након што су Албанске специјалне снаге РЕНЕА убиле Константина Кацифаса, јер су биле изложене критици међународног јавног мњења. Поред свега тога, “Косово” ствара илегалну тактичку војску, уз топлу подршку Албаније, која стимулише догађаје и изгледа да жели да искористи сваку прилику, са јединим циљем, а то је стварање „Велике Албаније“. Најважније питање је дошло након информације о проглашењу успостављања редовних оружаних снага на Косову у супротности са чланом 1244 УН-а, стварајући оправдани гнев Москве и Београда.

Од почетка октобра, САД су изненада промениле своју позицију, а америчка амбасада у Приштини је дала „зелено светло“ косовској влади за формирање војске и успостављање Министарства одбране. У наредне три године “косовске власти” ће купити оружје у вредности од 300 милиона евра за своју “војску”. Према српским медијима, Албанци ће купити “100 М1А1”, 300 џипова и “Тома М113 А2” као и противтенковске системе из америчких акција. Планови за набавку тешког наоружања објављени су убрзо након усвајања закона о успостављању “војске Косова”, која би се састојала од 5.000 војника „мултинационалних“ на папиру, пошто ће Албанци доминирати док Срби неће ни учествовати.

“Косовски парламент” је одлучио већином гласова (101 од 120 посланика) да преобрате своје безбедносне снаге (КСБ) у редовну војску, кршењем члана 1244 УН. Србија јасно говори о почетку плана за стварање „Велике Албаније“, која ће озбиљно дестабилизовати балкански регион. Потврду овог изузетно опасног сценарија за Грчку, као и за остале земље на Балкану, индиректно потврђује актуелни министар албанске дијаспоре Пантелис Маико који говори о заједничким питањима безбедности  албанске и “косовске” војске. Пантелис Маико је поздравио прво одобрење три закона о трансформацији Косовских снага безбедности у редовну војску и нагласио да је национална безбедност Албаније и “Косова” неодвојива. Бивши премијер и садашњи министар за дијаспору у албанској влади, у недавном интервјуу, рекао је да ће “косовска војска” такође ојачати Албанију.

– То је облик правних питања која ће се на Косову дефинитивно затворити, која има право набавке тешког наоружања, јер све нације купују, јер је Косово земља која гради своју сигурносну политику са мојом земљом. Важно је рећи да је национална безбедност Албаније и “Косова” неодвојива. Ако се Косово прехлади и закашље, и обрнуто, то нас такође брине – рекао је Маико.

Са притиском на грчку мањину у Албанији и Северном Епиру након убиства Константина Кацифаса, као и очигледне подршке албанске државе “Косову”, албанске балканске тежње су јасне. Једини циљ за албанске националисте је стварање „Велике Албаније“. “Велика Албанија” је иредентистички концепт територија које сматрају да је то домовина свих Албанаца, на основу тврдњи о данашњој или историјској присутности албанског становништва у тим подручјима.

Према Албанцима, поред постојеће Републике Албаније, “Велика Албанија” обухвата потраживања за регионе у суседним државама, а то су: Косово и Метохија и Прешевска долина у Србији, територије у јужној Црној Гори, на северозападу Грчке (грчке регионалне јединице Теспротија и Превеза, које су Албанци помињали као Камерија и друге територије које су биле дио Вилајета Јањине током Османског царства) и западни део Републике Македоније.