Сједињене Државе и Народна Република Kина недавно су тестирале балистичке ракете дугог домета. Иако САД имају готово 20 пута више нуклеарног оружја од Kине, Трампова администрација инсистирала је да Пекинг буде укључен у све нове споразуме о контроли наоружања.

У понедељак, Народноослободилачке ракетне снаге (ПЛАРФ) саопштиле су да су у недавној вежби тестирале две балистичке ракете: једна је била ракета кратког домета Донгфенг-16, а друга Донгфенг-26, ракета средњег домета (ИРБМ) која је пројектована да погоди циљеве хиљадама миља далеко.

„У стању смо високе борбене готовости како бисмо осигурали да су наше акције брзе и тачне“, цитиран је Лиу Ианг, заповједник испитивачке бригаде.

Донгфенг-26 има домет од око 2500 миља и познат је као „убица носача“ који би могао угрозити америчке борбене флоте у региону. Има домет да погоди америчке уређаје у Гуаму са кинеске обале.

Према извештају, вежба је требало да тестира колико брзо војници ПЛАРФ могу да одговоре на предстојец́и нуклеарни напад. Видео приказује како носе заштитну опрему док јуре према својим покретним ракетним бацачима, а затим их доводе до платформе на равници која је, чини се, припремљена за лансирање ракета. Извештај не наводи када је вежба изведена.

У међувремену, мало иза поноц́и 4. августа, америчка ваздухопловна снага Глобална ударна команда испалила је интерконтиненталну балистичку ракету ЛГМ-30 Минутеман ИИИ (ИЦБМ) опремљену са три повратна возила. У правом нуклеарном нападу, свако би носио своју нуклеарну бојеву главу и упуцао засебну мету.

Ракета је прелетела око 4.200 миља од ваздухопловне базе Ванденберг на калифорнијској обали до атола Kвајалеин на Марсхалловим острвима, наводи се у саопштењу америчке стратешке команде.

„Минутеман ИИИ има 50 година и непрекидна тестирања лансирана су од суштинског значаја за гарантовање његове поузданости до 2030-их, када се потпуно успостави Стратешка база за земљу. „Оно што је најважније, ова видљива порука националне безбедности служи за охрабривање наших савезника и одврац́ање од потенцијалних агресора“, рекао је пуковник Омар Цолберт, командант 576. летец́е ескадриле.

Америчка морнаричка команда „ратних авиона“ и комуникационих летјелица Е-6 Меркура такође је користила вјежбу за тестирање властите способности за преузимање ИЦБМ-а у случају да се копнена команда прекине током лета ракете.

За само шест месеци, 5. фебруара 2021. године, између Сједињених Држава и Русије истиче нови Стратешки уговор о смањењу оружја (Нев СТАРТ), који треба хитно продужити или заменити.

Сједињене Државе поседују око 5.800 нуклеарног оружја – што је око 20 пута више од кинеског арсенала – али Нови СТАРТ ограничава Сједињене Државе на само 1.550, распоређених у било ком тренутку. Руски арсенал је нешто вец́и, 6.800 наоружања, али подлежу истим ограничењима. У међувремену, Kина има само 300 нуклеарних бојевих глава. Упркос томе, Сједињене Државе инсистирале су да Kина буде укључена у било који нови уговор о контроли наоружања.

Фу Цонг, шеф одељења за контролу оружја кинеског министарства спољних послова, рекао је 5. јула да ц́е се Пекинг „радо придружити Сједињеним Државама и Русији у таквим разговорима – под условом да Сједињене Државе смање арсенал на величину Kинеза, за шта Пекинг каже да нема другог избора“. сврха осим одврац́ања.

Амерички Стејт департмент изгледа да прихвата перспективу разговора, али не и смањење оружја, па је предложио да Kинези прво започну разговоре са својим руским колегама.

Међутим, кинески амбасадор у Русији Џанг Ханхуи одговорио је Американцима на коментаре 30. јула рекавши да су Сједињене Државе више пута давале предлоге о контроли оружја за Kину, Русију и Сједињене Државе и промовисале „кинески фактор“ у преусмеравању међународне пажње. оправдање за његово повлачење из Уговора о стратешком смањењу оружја између САД и Русије и за постизање „само-ослобођења“ и постизање апсолутне стратешке предности. Kина и Русија су то јасно схватиле. „

„Kина одбијање да учествује у трилатералним преговорима о контроли наоружања не значи да Kина одбија да учествује у међународним напорима о нуклеарном разоружању,“ наставио је Џанг.

Неколико дана раније, амерички председник Доналд Трамп и руски председник Владимир Путин потврдили су барем принцип билатералног споразума о наоружању између њих због њихове „посебне одговорности за одржавање међународног мира и безбедности“ као највец́е светске нуклеарне силе, наводи руска штампа. Сједињене Државе повукле су се из неколико кључних споразума чији је циљ смањење ратних тензија, укључујуц́и Уговор о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ), који забрањује пројектиле дужине између 500 и 5.500 километара, а однедавно и Уговор о отвореном небу, који је предвиђао транспарентне летове од стране инспектора од стране свих члан. Многи страхују да би Нови СТАРТ могао бити сљедец́и споразум док се САД припремају за „међудржавну стратешку конкуренцију“ са Русијом и Kином, као што стратешке изјаве Пентагона показују.

--

Leave a Reply