Све је речено у почетку, од првога он је закон. Биће како он каже или нема ДПС-а са њим, што би иначе спасило ову партију али не и њега. Он је господар судбине читаве ове електронске представе, једини режисер, писац сценарија и главни глумац. Остали су лутке, које не знају за своју улогу. „СПЦ је најопакији инструмент великог српског национализма“ објављује вођа, а сви на даљини ћуте, сви у ДПС-у, као и они који су крштени, које је можда и сам митрополит спустио у „воду Јордана“. Па сви они који су венчали у канонској цркви код свог месног пароха, попа Јове или Николе, Стефана, сви они чије су најближе у породици исти ови богобојажљиви оци отпратили у свет вечности. Сви они које нико никада у овој канонској цркви није питао да ли долазе као Срби или Црногорци, важно је да дођу са вером у Бога, сви они који су исте ове искрене молиоце за нашу душу звали и позивају свој дом на своју славу, на најрадосније тренутке својих живота. Да, сви они без обзира на гласање овог неверујећег човека или било који други, да ли они могу прихватити ову идеолошку клетву, ову мржњу против Бога и цркве као свој програм и водиљу, као реформу за будућност, као план за свој заборав. Да ли да прихвате прогањање своје вере, својих отаца и обичаја, својих слава и традиције и својих породица или је ово тренутак да му сви без објаве за сва времена окрену леђа. Њему богохулнику, који по Богу гази, а Цркву претвара у „доушничку мрежу“ агента „друге државе“. Да, дошао је тај тренутак и он ће вечерас славити што је поново изабрао себе и неку нову децу као статистички доказ да његово остарело и потрошено тело још може преживети властите поразе, а Душка Марковића послао на место са којег је Светозар Маровић ухапшен његовом заслугом и све губитнике у народу учинити „победницима“ на конгресу на челу са два највећа губитника ДПС-а, уз њега градоначелника Подгорице Ивана Вуковића и бившег министра одбране Предрага Бошковића. Све он може, али одвојити Бога и свеће од народа никада, никада омеазити цркву у народу, јер она није партија, него верујући народ, као што није могло ни раздвојити народ у име „петокраке и Тита“. То је прошлост и његов крај. Братоубиство и неверство је грех над греховима и зато говор вође није само сраман, већ му је и пресуда за сва времена.

Извор: Националист

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here