Аутор: Драгослав Бокан
Да ли верујете у постојање Бога, Творца света, неба и земље, свега видљивог и невидљивог?
Ако верујете, онда би требало и да будете свесни ПОСТОЈАЊА ЂАВОЛА – ”Старе Змије”, ”Злога”, ”Лукавог”, ”Непоменика”, ”Оца Лажи”, искусног клеветника који, на најразличитије начине, квари живот сваког човека и покушава да нам упропасти спасење.
На нашу несрећу, секуларистичка демагогија екстремно обезбоженог света нас учи како је ”ђаво” измишљени лик и обично страшило из прича за децу, а ”зло” – искључиво људски, психолошки феномен из ”црне хронике” (ограничен на одређене личности, идеолошке групације и посебно озлоглашене народе)…
Тако одмах промашујемо једну велику и важну тему пре него што смо уопште стигли да се њом озбиљније позабавимо. И све сводимо на социјални, генетски, идеолошки и психолошки ниво проблема који је неупоредиво сложенији, неухватљивији и опаснији него што можемо и да наслутимо.
И зато све увек сводимо искључиво на (медијима нам наметнути) ”политички ниво” (Хитлер, усташе, ”Црвени Кмери”, Садам Хусеин, ”Ал Каида”, ”Исламска држава”…), на психопате из језивих примера сексуалне патологије (педофилија, инцест, трговина девојкама и децом) или на све оне узнемиравајуће ликове из ноћних мора и дечије распламсане маште.
И тако потпуно промашујемо мету, не примећујући толике, наизглед сасвим пристојне трговце људским душама, оскрнавитеље свега светог и освештаног, бедне издајнике отаџбинских завета, кукавичке дезертере из судбине сопственог народа, хладнокрвне банкаре и остале бездушнике, мрачне каматаре и себичњаке, локаторе НАТО-а и огавне стране плаћенике, лицемере и хипнотизере, гнусне лажове и клеветнике, бахате газде и сићушне менаџерске злодухе, углађене европејске џентлмене који свесно и без страсти упропаштавају будућност читавих народа, распојасане расколнике и инквизиторски ”надахнуте” јуришнике антицрквених моралистичких похода… А сви они раде свој ђаволски посао, усрдно и неуморно, довршавајући све оно започето у крвавим ратовима и уредно настављено са политикантским комбинацијама и договорима.
Злу се наивно и погрешно скида његова надљудска аура и тако га потцењујући и банализујући добијамо опасно спуштен гард пред озбиљним и сваког опреза достојним противником.
Највећа грешка је не разумети то метафизичко и пало-анђеоско порекло зла, јер му се на тај начин омогућава да све оно заиста најопасније прође непримећено крај нас и привуче нам се са леђа и онда када то никако не очекујемо. А тада све, често, бива сувише касно за адекватну реакцију, па нам се неретко догађа да чисто (а прикривено) зло уђе и у наше срце – у дубину бића, иза свих недовољно вешто постављених препрека – и саживи се са неком нашом заблудом или маном.
Па нам се онда одређени ликови наше естрадне флоре & фауне причињавају као много гори и опаснији него што уистину јесу, пошто необјашњиво прескачемо и уопште не узимамо у обзир неке од најстрашнијих сподоба ове епохе. И зато тако лако и наивно, увек изнова пристајемо да правимо политичке савезе и разноразне договоре са најгорима, а против ипак нешто мање лоших. Јер нам они најгори, кад су попрскани скупим парфемом и адекватно углађени, нажалост, не делују онако ”језиво” и ”непоправљиво” као њихови отворено примитивни и у свом злу много видљивији суграђани.
И никада није само један човек главни носилац свег зла овог света – наравно, ако је само човек, обично, смртно, увек недовршено и непотпуно (и у добру и у злу) људско биће. Иако нам се овакав став често и упорно намеће.
Промотери и аквизитери зла су много чешће распоређени по групама и добро замаскирани, понекад и у првим редовима тобожње ”борбе против зла”, наизглед ”на нашој страни”.
Зато и пишем ове опомињуће редове, да нам се не деси да хватамо за непостојеће рогове оног ко их, у ствари, ни нема, док колоне стварно рогатих мирно марширају и поносно смрдуцкају ту одмах крај нас.
P. S.
Пустите Цркву и њене архијереје на миру и конкретно мењајте свет почевши од себе самог, немојте олако нападати све оно ”не баш идеално” у рушилачкој, самоубилачкој заједници са најгорима који постоје.
У супротном, тешко ћемо изаћи на крај са самима собом и нашим искушењима, а без новог и још страшнијег међусобног српског истребљења.