Иако Срби спадају међу народе који су највише страдали у 20. веку, по култури сећања на та страдња то се не би рекло.

За разлику од Јевреја, који своју децу као школарце доводе у Јад Вашем како би се упознала са страхотама које су њихови преци преживели, и која о томе треба да напишу писмени задатак, наши ђаци не обилазе спомен-обележја која сведоче о мукама њихових прадедова.

Сва стратишта из два светска рата било би тешко и обићи, многа од њих су и необележана, али постоје места која ниједан основац не би смео да прескочи. На пример, Шумарице код Крагујевца, где су Немци 1941. године за једног свог настрадалог војника стрељали 100 Срба. Жртве су били 300 ђака крагујевачких школа.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Наше просветне власти донеле су правилник по коме се током осам разреда основне школе мора обићи осам региона у Србији, али нигде није наведено да приликом обиласка Шумадије обавезно морају да посете и Шумарице, где су пре 80 година пред стрељачки вод изведени њихови вршњаци. Било би природно и да ђаци из Београда на неком часу историје посете логоре Сајмиште и Бањица, или да обиђу Јајинце…

Неки кажу и да би свако дете требало бар једном одвести на Крф и Видо, на Зејтинлик… Али по важећем правилнику о екскурзијама, у иностранство могу путовати само ђаци четвртог разреда средње школе. Они иду у Грчку, али немају обавезу да посете ове симболе страдања у Првом светском рату.

Матуранти средњих школа иду и у Шпанију и у Италију, где обилазе знаменитости Медитерана, пут их води преко Хрватске, па би могли да сврате и у логор Јасеновац и поклоне се сенима стотина хиљада сународника побијених у усташким покољима.

Историчари упозоравају: свест о геноциду основни је услов да се спречи да се он, у будућности, понови.

А развијање и неговање те свести почиње – већ у школи.

Ауторка: Љиљана Бегенишић
Извор: Новости

Leave a Reply