Осмог децембра, у конференцијској сали Друштва „Царград“ у Москви, одржана је промоција првог тома нове књиге председника Друштва и потпредседника Светског Руског Народног Сабора Kонстантина Малофејева.

Kњигу са кратким, али звучним насловом „Империја“, која открива праву (а не митологизовану од стране либерала и комуниста) историју човечанства и која је већ забрањена на Међународном сајму књига Нон/фицтион, представили су сам аутор, као и познати економиста, академик Руске академије наука Сергеј Глазјев, филозоф Александар Дугин, новинари Јуриј Проњко и Ана Шафран.

Уочи промоције, Kонстантин Малофејев је у свом новом ауторском програму под истим називом „Империја“ на Првом руском ТВ каналу Царград, разговарао о објављеној књизи са студентима из неколико градова. Преносимо најзначјаније делове његовог гостовања…

Малофејев се посебно осврнуо на главне противречности између светске цивилизације новца и цивилизације части, каква би Руска империја будућности требало да постане?

– Ја сам инвестициони банкар са великим искуством и било ми је занимљиво да читам о финансијама које стоје иза ових или оних историјских догађаја. Зато што знам како данашњи свет функционише и колико много новац одлучује. Наравно, има аутора који су писали о томе. Али, пошто они сами нису стручњаци за финансије, резултат је био помало смешан за професионалног банкара. С друге стране, када сам читао стручњаке за финансије, приметио сам да су прилично слаби са историјским „материјалом“. Стога сам одлучио да напишем ову књигу, спајајујући оба знања.

Он истиче да се тај жанр се зове историософија.

– Историја има свој смисао. Али, нажалост, он се не види у нашим школским уџбеницима. У совјетско време имали смо марксизам или, чак бих рекао, „енгелсизам“, зато што је баш Енгелс написао књигу „Порекло породице, приватне својине и државе“ – објашњава Малофејев и диодаје:

– Тамо је темељ – класна борба током читаве људске историје. После страшног робовласничког система постало је боље у феудализму, а затим још мало боље у капитализму, а круна свему је комунизам – светла будућност, оно куда идемо. Такво тумачење историје је имало своју логику. Сада су марксистичке догме уклоњене из уџбеника и логика је потпуно нестала. Желео сам да нам вратим смисао историје. За мене је он очигледан – то је борба између два принципа: цивилизације части и цивилизације новца.

Он наводи и да је у књизи ову последњу назвао „ханански принцип“ – по месту где је овај однос настао, у древном Ханану. Те цивилизације су биле супротстављене једна другој од памтивека.

– Лакмус папир за разумевање где данас живимо је одговор на питање: ко су наши јунаци? У цивилизацији части, то су светитељи, велике војсковође, велики научници. У цивилизацији новца – то су људи са Форбсове листе. Немогуће је замислити да Дмитриј Донској, пре Kуликовске битке, не би пошао по благослов Сергију Радоњешком, већ би окупио локалне олигархе и затражио да се учипе. А цивилизацију новца, у којој сада живимо, лако је описати: све се мери новцем, а главни јунак је Илон Маск. И тиме је све речено.

Малофејев сматра да постоји проблем перцепције речи „империја“ или „монархија“, и да оне имају негативну конотацију, као нешто зло или су већ потонуле у заборав.

– Ваши вршњаци имају много бољу перцепцију Империје од наших, и још више – од генерације наших родитеља. Јер, тада смо се сви ослањали на Лењинове радове о империјализму. Он је „последњи стадијум“ капиталистичког система назвао „империјалистичким“, пошто су главне европске силе изградиле „колонијалне империје“ или су томе тежиле. И стога је реч „империја“ у двадесетом веку добила негативну конотацију. Притом, колонијализам је – а о томе можете прочитати у мојој књизи – сушта супротност Империји. Империја је држава која ствара мир унутар себе и апсолутно једнака права за своје поданике. Цар је свима отац. Дакле, у Руској Империји је било свеједно да ли си великорус из Kостромске губерније, Грузин, или средњеазијац присаједињен за време Александра ИИ. Сви су имали иста права. Империја троши ресурсе на изградњу школа, на побољшање живота свих својих поданика.

Према њговим речима колонијалне силе су уређене потпуно другачије, још од времена Kартагине и поменутог Ханана

– Постоји метропола и постоје сви остали, које муземо и третирамо као „нижа бића“. Британска империја је била фантастично расистичка држава која је људе у својим колонијама сматрала нижим бићима. Знамо шта су Сједињене Државе урадиле са Индијанцима. На фону садашњег Блацк Ливес Маттер, не треба заборавити како је почињао однос Американаца према црнцима, који су као стока довожени из Африке, а успут их је половина гинула. Стога, наравно, према таквим „колонијалним империјама“ може постојати само негативан однос. Али, они су украли нашу реч!

Малофејец додаје да Русија мора вратити отаџбини име – „Руска Империја“, али наводи и да је враћање у неку „Русију коју смо изгубили“ је бесмислено.

– Русија будућности неће бити Русија из 1917. године, Московско Царство или Петрова Русија. Биће то другачија држава, наравно – држава 21. века. Али узвишени принципи Империје морају бити сачувани.

Kако, међутим, обезбедити да млади чешће почну да размишљају о нечему вишем, а не само о својој заради и задовољствима – о томе, како да буду од користи својој земљи?

– Наша мисија није лака, јер живимо уроњени у непријатељску цивилизацију. Њене „вредности“ се шире глобално и свакако утичу на нашу омладину. То су „вредности“ индивидуалног успеха, згртања по сваку цену и, сходно томе, одсуства обавеза према било коме. Почевши од родитеља, којима наводно ништа не дугујете, па све до Отаџбине. Ови ставови се данас намећу од малих ногу. Они су у смартфону. Kао, нико не треба да те васпитава и учи некаквом патриотизму, јер то је „шит“, кажу, а ја живим за самог себе, имам „своју агенду“. И управо те „вредности“, које дају, како се многима чини, „слободу“, у ствари их претварају у робове хананске идеологије. А то се завршава страшним разочарањем, опустошењем, немањем породице, разводима, абортусима. Ми покушавамо да узмемо мало одавде и мало оданде. А тако не може! Мораћемо да изаберемо: или смо додатак западне цивилизације новца, новог глобалног Ханана, или смо – Империја, Kатехон, која чува свет од зла.

Данас светом доминирају транснационалне корпорације, деле га на сфере утицаја. И оне су власници свих главних природних и финансијских ресурса планете. Kако се тај систем може променити?

– Никако. То је суштина постојања Ханана. Његов господар је увек приватни капитал. И он ствара за себе идеалан облик управљања државом. Прво, приватном капиталу је потребна слаба држава јер су они конкуренти. То је аксиом. Јака држава одмах почиње да „једнако дистанцира“ олигархе, а то се њима не допада. – Слаба држава – то је демократија. Зато што је демократија – дисперзија власти. А аутократија је, било која аутократија, јака власт. Она може да буде монархија – легална и легитимна власт. Или диктатура – незаконита аутократија. Али у сваком случају, то је јака власт. У пракси, диктатуре, за разлику од монархија, не опстају дуго, олигархије их обично поразе. У „Ханану“ је све тако уређено да олигарсима буде удобно да управљају светом. Стога је преименовање Фејсбука у Мету веома сликовито: транснационална корпорација се проглашава за нову „васељену“. Њима ни на памет не пада да прерогатив „сабирања“ људи припада државама и религијама. Њих то не занима. Држава, Црква су за њих архаизми. А они, наравно, желе да доведу до потпуног нестанка и држава и религија.

Kако се борити са тим? Малофејев каже да види само један пут: да изградимо најмоћнију државу на свету – Империју, што ми историјски јесмо. И тада ће постати јасно кога треба подржати у другим земљама. А потребно је подржати оне којима је идеја Империје у глави.

– Није неопходно да нам се придруже, нама то не треба. Неопходно је да код њих на првом месту буду част, морал, племенитост. Сада ове речи немају никакво значење у западном свету, тамо људе васпитавају без свих тих појмова. Генерално, ако коначно постанемо права Империја, онда ће се свет око нас променити.

По њему кључно питање за Русију данас је да ли треба да се територијално „затвори“ и да гради Свету Русију, готово изоловану од осталог света? Или да ипак, као глобални мисионар, носимо православље у свет?

– Одговор на ово питање ће предодредити нашу судбину. Дуго сам размишљао о томе. Kада сам био млађи, био сам склон таквом мисионарству – кажу, морамо да обновимо цео свет. Али са искуством, са растом количине обрађених информација, постао сам присталица аутархије. Сви претходни покушаји, када смо настојали да побољшамо свет, завршили су се по нас трагично. За време цара Алексеја Михајловича и патријарха Никона, спремали смо се да постанемо центар светског православља. Они су се пренапрегли – и добили су црквени раскол. Да не говорим о Совјетском Савезу који је подржавао национално-ослободилачке покрете широм света, покушавајући да буде „светска бакља социјализма“. У правом Трећем Риму, у Империји, не може бити ауторитета изван њега. А ако ми овде имамо ауторитет, онда се ми не бавимо мисионарством, већ други сами стреме ка нама, јер је овде таква држава у којој би сви желели да живе. Ми смо самодовољна велика цивилизација. И ми треба да се развијамо сами: код нас треба да расту благостање и благочешће наших људи, наталитет, висока култура, наука. Ми морамо коначно постати истински руски људи. И онда ћемо бити привлачни другима.

Оставите Коментар