Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.

Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу. Ранијих година важила је изрека да ко не слави светог Николу, онда иде у госте.

Свети Никола је био чудотворац, заштитник деце, морепловаца, сирочади, морнара, сиромашних, путника, трговаца, чак и лопова. Он је рођен у Малој Азији, у области Ликија, око 270. године наше ере. Познато је да је овај светац распродао породично имање и поделио га сиротињи. Зато је проглашен за хришћанског светитеља којем су се људи обраћали за помоћ у време болести, немаштине или неких несрећа. Верује се да је свима помогао.

Будући да је Свети Никола познат и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај свеатц слави, дарују деца орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

Слава Светог Николе пада у време великог божићног поста. Традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

Leave a Reply