Мало је дана у српском народу који су у историји оставили толики траг. Поред Видовдана, то је вероватно још само 15. фебруар – Сретење. Ово је од 2001. државни празник у Србији, а тај датум од 2007. године слави и Војска Србије. Ипак, осим што се већина радује нерадном дану, мало људи заправо зна шта се то данас обележава.

Део забуне лежи у томе што се много тога значајног за изглед данашње Србије догодило управо на Сретење.

Давне 1804. године на Сретење Срби су започели мукотрпни пут ка слободи и изградњи модерн државе. После масовне сече кнезова, Срби су се окупили у Орашцу, за вођу је изабран Kарађорђе Петровић и почео је Први српски устанак.

Тако је, током година које су уследиле Срби, један мали народ изронио ниоткуда на светској позорници, муњевито и буквално ни из чега поново створили своју државу.

Ипак, ово није био једини пут да се Сретење показало као судбоносно за Србе.

Опасно “француско семе на Балкану”

Тридесетједну годину касније, кнежевина Србија која је формално још увек била у саставу Османског царства, добила је устав на коме би јој позавидели и много “демократскији” народи.

На Сретење 1835. године отац српског новинарства Димитрије Давидовић, обзнанио је правни акт који је запањио Европу, а у Истанбулу, Бечу и Москви подигао узбуну већу него било која буна – Сретењски устав.

Димитрију Давидовићу су као узор за писање послужили најлибералнији устави тог времена, они који су већ били на снази у Белгији и Француској. Био је то невероватно напредан законски акт који би, уз неке измене, могао да се примењује и у било којој данашњој држави.

Сретењским уставом Србија је постала права земља после Белгије и Француске која је укинула феудализам! Увео је право на законито суђење, слободу кретања и настањивања, а одреднице које су забрањивале ропство биле су претеча онога што данас зовемо основним људским правима.

Па ипак, у оно време, Сретењски устав је сматран веома “опасним”.

Сретењски устав је био јако модеран – промовисао је српски као службени језик, декларисао неприкосновеност личности, равноправност грађана без обзира на веру и националност…Србија би са таквим уставом постала веома либерална земља, а читава историја од тог тренутка могла би бити доста другачија… Неки историчари истичу да бисмо можда данас имали друштво сличније француском или белгијском.Али Сретењски устав није био дугог века. Његово укидање од Србије су тражиле три иначе зараћене империје и љути непријатељи. Од кнеза Милоша Обреновића Русија, Турска и Аустроугарска су једногласно захтевале да Устав буде укинут.

Данас често користимо формулацију да светске силе нису хтеле “француско семе на Балкану”. Са друге стране кнез Милош, који уопште није желео устав који би му ограничио власт, једва је дочекао да укине устав Димитрија Давидовића који је и иначе морао да дозволи само због притиска јавности и устав је суспендован након само 55 дана од доношења.

Димитрије Давидовић, творац првог модерног устава Србије, након овога је пао у немилост, истеран је из службе и до краја живота живео је у сиромаштву. Ипак, његов – Сретењски устав, све до данас остао је симбол српске борбе за слободу и државности која ће тек доћи.