У САД је финансирање робототехничких пројеката порасло са 20 милиона долара у 2014. на 327 милиона у 2019. Буџет за наредну годину биће 353 милиона долара. Толико Пентагон признаје.

У свету расте интерес за аутоматизовање борбених система за копнене армије. Лидер у тој необјављеној трци у наоружању засад су Сједињене Државе, али им дувају за врат Кина, Русија, Велика Британија и Иран. Међу одабраним земљама које могу да се подиче овим технологијама је и Војска Србије.

Министарство одбране Велике Британије за војну аутоматизацију и примену вештачке интелигенције при конструкцији оружја прошле године је издвојило Ј160 милиона, а ове године ће та издвајања достићи Ј500 милиона.

У целом свету ће расходи за војну робототехнику и вештачку интелигенцију ове године премашити 115,7 милијарди долара. До 2022. ће се та ставка – по прогнозама – подићи до 210,3 милијарди долара.

О америчким амбицијама на плану роботизације борбених система понешто је открио бригадни генерал Рос Кофман који руководи реализацијом програма за производњу оклопне технике следеће генерације.

  • Већ смо стигли дотле да су наше роботизоване машине у стању да самостално извиђају, да коригују ватру по противнику, да саме утврђују да ли на путу постоје препреке, а обједињене са људима могу да самостално доносе одлуке на бојном пољу.

Роботизација ће армијама водећих западних земаља помоћи и да реше проблем мањка војника. Примера ради, Немачка планира да до 2035-те своје копнене снаге повећа на 8 бригада, три дивизије и један мултинационални корпус.

Међутим, све мање Немаца жели у професионалне војнике, па у Берлину већ озбиљно дебатују – враћати или не обавезни војни рок.

Војне технологије вештачке интелигенције већ су подељене у три категорије: ограничена вештачка интелигенција (Artificial Narrow Intelligence, ANI), потпуна вештачка интелигенција (Artificial General Intelligence, AGI) и супервештачка интелигентија (Artificial Super Intelligence, ASI).

ANI – то је технологија са строго ограниченим параметрима за дејства у одређеним „оквирима“ и условима.
AGI – већ се може упоређивати са могућностима човека.
ASI – треба да надмаши човека (војника).

Већина постојећих војних, а и цивилних, технологија вештачке интелигенције припада групи ANI. Прве озбиљне борбене машине у категорији AGI треба да се појаве након 2040-те. Процене су да ће се на ASI чекати још најмање један век.

Тренутно водеће армије света вештачку интелигенцију највише користе за извиђање, прикупљање података помоћу сензора и радара и њихову обраду.
Паралелно се ради на системима за селектовање информација и података и њихово дозирано достављање сваком војнику и официру (зависно од функције).

„Машине“ већ замењују човека при идентификовању циљева или објеката у базама података (брзином која је недоступна човеку), као и при проналажењу безбедних пролаза за војне колоне.

Сасвим конкретно, већ се тестирају аутоматизовани теретњаци са функцијом „предводник-вођени“. Наредне године ће неке армије већ имати роботизоване колоне за снабдевање јединица на фронту (у градовима, планинама и џунглама).

Већ постоје роботи-деминери, а очекује се појава машина које ће функционисати у условима повећане радијације и непосрене биолошке и хемијске опасности.

У будућим плановима великих војних сила посебно место имају „мешовите команде“ у чијем саставу ће бити људи (официри) и аутоматизовани системи или Manned-Unmanned Teams (MUM-T). Засад се баве углавном прикупљањем података, са њиховом дистрибуцијом војницима и комуницирањем с њима.

Тренутно је на овом плану највећи проблем у људском (не)прихватању машина које су у стању да доносе (макар и на нижем нивоу) самосталне одлуке.

У америчкој армији „дистанционост“ (stand-off) сматрају једном од главних компоненти за „ратове будућности“.

Иста концепција на појединачног војника гледа као на „интегрисану борбену платформу“ јер ће деловати координирано са тенковима или хеликоптерима.

Где је у овој причи Србија?! Веровали или не, наша земља је међу малобројним државама које могу да се подиче овим технологијама. Војска Србије је развила мало роботско оружје Милош ДУБП (Даљински Управљива Безпосадна Платформа).

Милош припада групи мањих категорија односно мањих величина безпосадних даљинских управљивих система односно робота. Пројекат је покренут током 2016 године, и још увек траје његов развој.

Познат је и по стеченом надимку „Мали Милош“ (Претпоставља се да је надимак добио због сличности у имену овог робота и вишенаменског оклопног возила БОВ-М16 Милош.), а пројекат је развијен у Војнотехничком институту у Београду. Намењен је широком делу мисија како војних тако и полицијских.

Развој даљинско управљиве безпосадни борбени систем Милош је подстакнут све већим интересовањем широм света за развоје различитих врста безпосадних возила, како би се људство било заштићено од ризичних односно врло опасних операција.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here