Да нико није непогрешив и да се и најбољим командантима дешавају грешке у проценама, говори и овај пример. Један од најодликованијих генерала 20. века Дража Михаиловић уливао је неизмерно поверење у мајора Радослава Ђурића. Споменути мајор не само што је погазио своју војничку заклетву и укаљао образ својој фамилији, већ је од првог момента рата радио огромни посао у корист паравојне формације комунистичких јединица саботирајући војску Краљевине Југославије. Тако се црним словима уписао у нашу историју као један од њених највећих издајника.⁣

Као симпатизер комуниста, Ђурић је више пута одбијао извршење наређења свог врховног команданта, под образложењем да му не пада напамет да ратује против партизана и започиње братоубилачки рат, као и да је борба против окупатора примарна. Неколико пута је био главни узрок великих српских жртава као и пораза, док је његовом личном заслугом и страховитом поразу на Трешњици 1941, Југословенској војсци умало био бити крај.⁣

Више пута се отворено супротставио генералу Михаиловићу, одбио је да изврши напад на партизане у Чачку и више пута обавештао Михаиловића о наводној сарадњи четника са Немцима и четничким злочинима због чега су одговарали многи недужни часни борци. На своју руку је цинкарио и писао писма партизанској врховној команди код које одлази пар пута на преговоре као делегат. Без обзира на његове очигледне симпатије према НОП и вишеструког одбијања наређења ипак је постављен за команданта Јужноморавског корпуса ЈВуО и заузимао значајно место у организацији. То је донекле и разлог због чега партизани никад нису потпуно уништени на тој територији. Имао је такође и љубавну везу са својом шифранткињом, Вером Пешић која је била вишеструки обавештајац, која је такође узрок великих српских жртава радећи директно и за Гестапо и за комунисте у шта је и Радослав имао немерљив утицај.⁣

Мајор Радослав Ђурић 27 маја 1944. и јавно прелази у партизане, где и тамо постаје командант Јужноморавске дивизије НОВ. Учествује у разбијању четничких и љотићевских јединица у Јабланици и Топлици и као искусни официр постаје начелник главног штаба за Србију и заменик генерала Коче Поповића. тамо активно ради на мобилизацији четника у партизане по читавој Србији. Из рата је изашао са чином пуковника ЈНА. Током „Београдског процеса“ био је један од главних сведока за стрељање генерала Драже Михаиловића против кога је сведочио на суђењу. Умро је као имућни пензионер 1980. у Београду. Надамо се да ће његови потомци успети да сперу љагу коју је Радослав бацио на своју породицу.

--

4 KОМЕНТАРА

  1. Dobar tekst !, ipak nebi se slozio da su partizanske snage bile „paravojne formacije u Srbiji “ jer narod koji se priklonio partizanima je to uradio iz politickog ubedjenja a politicko ubedjenje nije izdaja.To je isto kao danas sto imamo manji deo naroda koji je za Aleksandra Vucica i ogromnu vecinu naroda koji nije za Aleksandra Vucica i njegovu vladu. Te razlike moramo jasno definisati!

  2. Koja budala diže revoluciju i protiv koga a zemlja napadnuta i razbijena od nacista.
    Lepo je biti sa kurvom ali dobiješ sidu sifilis druge bolesti a Srbi smo dobili Kosovo,Đukanovićevu naciju izmišljenu naciju,pola Vojvodine dato Hrvatskoj plus pobijanje i progon Srba.E to smo dobili od komunista a ima toga još dosta,ko su bogataši u Srbiji sada,bivši komunisti.

  3. Поштовани, иако је текст у основи тачан, видим да постоје одређене недоумице у вези лика и дела Радослава Ђурића, потпуковника Југословенске војске под командом ђенерала Драже Михаиловића и пуковника у ЈНА, после рата. Недавно је изашла књига др Драгомира Стевановића „Сура слобода“. У прилогу те књиге, приређивач ма Ана Филиповић донела је, између осталог, биографију мајора Јована Стевановића који је био рођени брат аутора књиге и човек је који је ухапсио потпуковника Радослава Ђурића, по наређењу ђенерала Михаиловића. Препоручујем да прочитате анализу зашто је ухапшен Ђурић и видећете да је ретко ко схватио компликовану игру око овог важног официра Југословенске војске.
    Хвала на уступљеном простору.

Leave a Reply