Запад неће признати лицемерје својих поступака на које је указао председник Србије у говору у УН, али ће морати да прихвати одлучност да Србија не попушта пред притисцима, а један од захтева је да уведемо санкције Русији. Ми не желимо да будемо страна у актуелном сукобу, нити да нас увлаче у рат на било који начин и у било који његов аспект.
Ово за Спутњик каже професор Факултета политичких наука Драгана Митровић коментаришући поновљени став Александра Вучића са највише светске говорнице, да Србија ни не размишља о увођењу санкција Русији:
„Пошто су многи политичари на Западу само извршиоци неких одлука, они ће наставити да понављају захтев да Србија уведе санкције, јер немају ни идеју шта би друго. Тренутно нису способни за неко другачије решење, осим да безуспешно покушавају да врше притисак на нас како би смо истакли белу заставу“.
Србија јасно и гласно одбацила санкције Русији
Говорећи о томе да је Србија окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину, Вучић је на Генералној дебати светских лидера у Уједињеним нацијама рекао, да се то дешава и зато што „је сматрала да политика санкција које су данас уведене против Руске Федерације никоме не може донети добре резултате“.
Митровићева сматра да је јако добро што је наша позиција овако гласно и јасно изречена на највећем светском форуму.
„Понајмање желимо да ратујемо против Русије којој дугујемо огромну захвалност, са којом осећамо блискости, историјску, духовну, религијску и на крају, са којом имамо стратешки битну економску сарадњу од које зависимо у енергетици. Дакле, ми не желимо да нас нико ни на који начин из својих разлога увлачи у овај рат, ни на чијој страни, а у овом случају на страни Запада против Русије“.
Упитана да ли ће цементирање овог става, истог дана када је Вучићу на састанку лидера Западног Балкана и високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља, директно постављено питање – када ће Србија увести санкције Русији, изазвати додатни притисак на Србију, наша саговорница каже да није присталица приче о притиску, јер је и то врста специјалног рата – претња.
„Слушали смо различите приче о затварању фабрика… Ако је неко овде отворио фабрику зато што је хтео да пружи политичку подршку Србији и зато што има велике симпатије према Србима, сада ће тај неко можда затворити фабрику. Мислим да такав инвеститор не постоји, они који су уложили зато што је дошло до селидбе производње, до деглобализације, регионализације, због тога што постоје добри услови за инвестирање, они ће, наравно, наставити да се држе тих својих пословних одлука“, каже Митровићева и додаје да је посао Запада да понавља свој захтев, а наш да га одбијамо.
На излагање на Генералној скупштини УН осврнуо се и политиколог др Александар Митић. Он каже да је изузетно важно што је председник врло оштро и јасно на том месту поновио ставове Србије по најважнијим питањима.
„Изузетно је важна његова порука у којој Србија понавља свој став – да санкције Руској Федерацији не могу да дају резултате, да је то једна погрешна политика“, истиче Митић.
Дупли стандарди Запада
Вучић је у УН изнео виђење Србије о пет кључних изазова са којима се свет суочава. Он је истакао да Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујући и територијални интегритет Украјине. Указао је да један број земаља које су се на самој седници залагале за територијални интегритет Украјине, то право крше када је у питању територија Србије.
Митић подсећа да је наша криза почела 1999. године када је политички Запад, НАТО и ЕУ, започела агресију на СР Југославију, а наставила се отимањем Косова и Метохије и покушајем легитимизације независности Косова, која је и данас на снази.
„У ту сврху одбране наше интегритета и суверенитета јако је важно да се стално говори о тим двоструким стандардима, јако је важно да се то чуло и у Њујорку. Јако је важна и порука коју је Вучић упутио, а тиче се хибридног рата који се води против Србије, ради дестабилизације унутрашњих прилика. Пре свега ради оптужби да Србија жели да искористи украјински сукоб да би дестабилизовала околне земље, земље западног Балкана“, каже Митић.
Упитан, какви би заиста могли да буду ефекти обраћања председника Србије, јер је и сам на почетку излагања рекао да све што чланице данас раде делује импотентно и бледо, да је стварност да у Скупштини УН заправо нико никога и не слуша, већ сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, често газећи основне принципе међународног права, Митић каже да је јасно да је свет подељен, управо због кршења међународног права, које је започео политички Запад.
„Не очекујем да ће неко у Сједињеним Државама, Вашингтону, Лондону, Бриселу и Берлину променити став. Верујем да ће наставити са притисцима на Београд да одустане од борбе за Косово и Метохију, постигне неки споразум о нормализацији са Приштином који би значио некакво прихватање „реалности“. То би послужило Западу да каже да оно што су они учинили ипак није било толико страшно кршење међународног права, јер се Београд ипак на крају сложио са тако нечим“.
Он додаје да је чињеница да нико на Западу неће прихватити аргументацију коју пружа Република Србија управо зато што је то супротно политици која се води у последње две деценије, а тиче се легитимизације и легализације онога што је учињено од 1999.
„Дакле, прилично сам песимистичан када је у питању реакција Запада, али сам оптимистичан када је у питању реакција остатка света. Мислим да су многе државе ипак чуле ту аргументацију, поготово ово са украјинском кризом, схватиле колико је драматично кршење међународног права од 1999. на Косову и Метохији“, каже Митић.
Он додаје да зато и не чуди да се поново враћамо тренду јачања политике отпризнавања Косова.
„Јако је важно да Србија настави у том правцу“, подвлачи Митић.
Он додаје да је јако важан део излагања председника Србије у Уједињеним Нацијама управо скретање пажње на њихову важност, као места на коме треба да се траже одговори за нашу, али и садашњу глобалну кризу.