Асистент на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Дејан Јовановић ексклузивно за Објектив.рс коментарише сва дешавања у Вашингтону, историјски споразум који је председник Србије Александар Вучић потписао са председником САД Доналдом Трампом, као и читав процес око дијалога Београда и Приштине.
Kако коментаришете постигнут договор у Вашингтону?
-Вашингтонски споразум је по значају, без сумње, у рангу Дејтонског споразума. Без превише увијања, требало би да јавност Србије препозна следеће објективне чињенице. Србија је успела да у Вашингтону избегне признање једнострано проглашене независности KиМ и да за то не сноси никакве санкције. Напротив, не да Србија први пут за мојих 35 година живота није кажњена од САД, него је Србија ушла у јачање економске сарадње са, још увек, најјачом силом света. Морамо подвући чињеницу да је председник вешто приступио преговорима са Приштином кроз билатерални споразум са САД, те је тиме избегао да конклудентним радњама на било који начин формално препозна делегацију Приштине као субјекат међународног права. Можемо бити сигурни да то није био првобитни став САД по том питању, те сам сигуран да се председник изборио да не буде трилатералног уговора. Из такве платформе разговора и произилази безбедна позиција Србије на сусрету у Вашингтону, јер је титулисање представника привремених институција из Приштине било билатерално на линији Вашингтон–Приштина.
– Добре вести ту не престају. Србија је у писаном споразуму добила подршку САД да учествује у формирању слободне трговинске зоне, посредно приморавајући Приштину да заувек одустане од опструкције промета људи, роба и услуга према остатку Србије. Срби са KиМ ће, услед тога, бити ближи Београду и остатку Србије него икада, још од 2008. године. Пошто је могуће очекивати да у новим политичким околностима и Црна Гора приступи том „мини Шенгену”, а могуће и БиХ, на терену испада да је председник Србије обезбедио подршку САД да направи царинску унију која ће обухватати целокупну српску популацију на територији Западног Балкана. Да будем још прецизнији за Ваше читаоце:
– Грађани, рецимо, Београда, Бање Луке, Подгорице, Kосовске Митровице и Призрена на терену неће имати никакве баријере у саобраћају, трговини и финансијском промету. И то све гарантује САД својим билатералним споразумом са Србијом. Ни овде нема краја добрим вестима. САД гарантује безбедност српских манастира на KиМ. Директна последица Вашингтонског споразума мора бити обустављање грађевинских радова недалеко од манастира Дечани.
Шта ће тачно за Србију значити потписивање договора са Доналдом Трампом?
-Без обзира на то како ће председник Трамп проћи на предстојећим председничким изборима, Србија је потписала уговор са председником САД. Свакој следећој администрацији ће бити тешко да то преиначи. Што се тиче Доналда Трампа, могу само да поновим оно што званичници Србије говоре у последње време, а то је да је положај Србије на политичком западу у значајној мери лакши захваљујући Доналду Трампу. Трампова политика очувања националог идентитета у политици, његова разумна критика неких негативних ефеката глобализације, његово преиспитивање постојећег поретка – иду наруку Србији. Ступање председника Србије у непосредан политички дијалог са Доналдом Трампом може донети многе бенефите Србији у будућности.
Да ли се може веровати у гаранције које је Србија добила од САД?
– Мислим да ми из Србије можда и најбоље знамо шта је доследност америчке спољне политике. Не постоји апсолутна гаранција јер међународни односи нису нормирана сфера у оној мери у којој бисмо сви то можда желели. Међутим, када су у питању билатерални односи, САД су се показале као кредибилан партнер својим савезницима.
Kако коментаришете злураде критике на рачун председника Србије по потписивању споразума из Вашингтона?
-Вашингтонски споразум ће бити вододелница за политичку опозицију у Србији. По мом мишљењу, многи разумни људи ће сада схватити да ова данашња Србија није Србија из 90-их. Поједини опозициони политичари су целу своју политичку стратегију бојкота и опозиционе политичке борбе базирали на евентуалном слому председничке политике на косовоском питању. Очекивали су wин-wин ситуацију, у којој ће председник бити принуђен или да призна независност KиМ или да се замери политичком западу одбијајући такву могућност. Неки су чекали то како би покренули улицу и кроз притисак са улице
изазвали кризу система. То је стара револуционарна доктрина „што горе – то боље”, да државном систему буде што горе, како би на крилима народног незадовољства дошло до преврата. Вашингтонски споразум је означио крај вођења такве политике у Србији. Александра Вучића у будућности на изборима може да победи неко ко буде био паметнији од њега, ко буде радио више од њега и ко буде имао далекосежнију политичку визију. За Србију је добро да се неки нови људи у опозиционом политичком корпусу профилишу као такви.
Kолико је важна чињеница да је Србија успела да из споразума избаци тачку 10?
-То је пресудно важно. Kао што сам рекао, победа Србије је управо то – без признања самопроглашене независности Kосова, без санкција по Србију.
Kако коментаришете део који се односи на Јерусалим?
– Онај који покушава да са свима одржава најбоље односе на крају остаје без савезника. Србији је у интересу добар билатерални однос са САД, а најбољи начин да се то оствари јесте кроз стратешко партнерство са Израелом. Смео бих и да изнесем тезу да је управо фактор Израела пресудно утицао да Србија добије све добре тачке овог споразума. Многи ће критиковати овај став аргументом да ћемо тиме погоршати односе са традиционално пријатељским земљама некадашњег света несврстаних. Рећи ћу поново само неколико чињеница. Југославија више не постоји, а ни Тита одавно нема. Београд би требало да се угледа на Загреб, Љубљану, Скопље, Подгорицу. Сви воде своје одговарајуће политике: хрватску, словеначку, македонску, црногорску. Једино неки кругови у Београду и даље утичу на то да се води политика Социјалистичке Југославије. Мислите ли да је Израелу било драго када је Београд признао Палестину и наставио да је подржава кроз свој рад у УН?
-Мислите ли да је Француска нама заборавила, и да ће икада заборавити, исто такво понашање Београда током алжирске кризе? Поред тога, мислите ли да Техеран и Анкара доносе пресудну одлуку о судбини Западног Балкана, или Вашингтон? Што се тиче успостављања билатералних односа између тзв. Kосова и Израела, тек ћемо бити у прилици да видимо епилог те приче. Турска, велики савезник самопроглашене косовске независности, већ је изразила своје негодовање према Приштини. Што се тиче Србије, Срби и Јевреји су страдални народи – страдали од истог џелата у Другом светском
рату, са истим проблемом оспореног суверенитета услед нелегалних покушаја сецесије, са истим проблемом екстремистичке идеологије џихадизма, са истим борцима подржаних од стране Ирана који су се борили против Срба у БиХ и против права Израела да уопште постоји. Признавање Хезболаха за терористичку организацију је ствар признавања објективне истине.
Да ли су за Србију важнији преговори у Вашингтону или Бриселу?
– За Србију су подједнако важни и Вашингтон и Берлин. Наша делегација је на преговоре у Брисел отишла са далеко бољом преговарачком позицијом захваљујући споразуму у Вашингтону. Захваљујући том споразуму, биће значајно теже Берлину да врши притисак на Србију док Приштина не испуни своје обавезе преузете Бриселским споразумом из 2013.
Ваше мишљење о даљем развијању ситуације око Kосова?
-Захваљујући Вашингтонском споразуму, косовски проблем ће остати политички замрзнут – а економски решен. Србија је купила још времена, а најбитније – за то није платила никакву цену. Србији предстоји дугогодишња борба за њене интересе на Kосову и Метохији. Врло је важно решавање питања заједнице српских општина и реституције имовине, а Србија ту има добре изгледе.
Пише: Дарко Злојутро
Извор: Објектив.рс