Сребреница је једно од значајних српских стратишта у 20. веку – у њој је усташке покоље преживело десеторо Срба, а муслиманске деведесетих година ниједан, истакао је данас директор београдског Института за истраживање страдања српског народа у 20. веку Миливоје Иванишевић.

Он је указао да ту сурову, чињеничну истину, занемарују готово сви који се упуштају у тумачење случаја Сребренице, поготово од када су се Срби вратили у свој град „оружјем, као што су и истерани“.

– Није ми познато да ли је тај стравичан злочин поменут у извештају међународне комисије о `геноциду` у Сребреници. Својим прећуткивањем да су у Сребреници поубијани сви Срби, ми смо продужили живот кругу лажи – навео је Иванишевић у ауторском тексту за београдске Вечерње новости.

Иванишевић је рекао да је у Сребреницу ушао у зору на Петровдан (12. јула) 1995. године са својим сином као гост бораца Братуначке бригаде и да су се убрзо по доласку уверили да у граду нема живих Срба.

– Све мештане, претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују, муслимани су поубијали – подсетио је Иванишевић.

Он је напоменуо да су поубијани и сви српски ратни заробљеници, као и сви затвореници похватани при освајању околних српских села, а иста судбина задесила је и српске затворенике спроведене у Сребреницу, 28. јануара са подручја Церске.

– Старицу Иву Мирковић, жену од око 90 година, нашао сам заклану и фотографисао у ходнику на улазу у неку стамбену зграду близу полицијске станице. Православна црква је разваљених врата и без крова – навео Иванишевић.

Иванишевић је указао да се поставља питање – да ли заиста постоји човјек који може претпоставити да животи муслиманских ратних заробљеника вриједе више од живота српских ратних заробљеника?

– За многе наше ратне заробљенике не знају се ни гробови ни вријеме страдања. Њихови имају неприродно здање у Републици Српској `Меморијални центар Сребреница – Поточари` подигнут на силу и српским парама, захваљујући њиховим НАТО покровитељима, високим представницима такозване међународне заједнице Волфгангу Петричу и Педију Ешдауну, претходницима Валентина Инцка или Кристијана Шмита – констатовао је Иванишевић.

Он је напоменуо да се, послије свега што се догодило током последњег ратног раздобља од 1992. до 1995. године, Сребреница сврстала у ред познатих и значајних српских стратишта насталих у 20. веку.

– Попут Пребиловаца у Другом светском рату – истакао је Иванишевић.

Leave a Reply