Дешавања у Украјини већ данима потресају свет, а у тој земљи, епицентру неизвесности, живи 300 Срба.

Маја Вучковић једна је од 80 наших људи који живе у Kијеву, и како каже у разговору за Б92.нет „неће бити тврдоглава Српкиња, већ ће ако „загусти“, прихватити да оде из те земље.

„Није лако предвидети шта ће се дешавати. Ја сам се некако препустила проценама свог супруга и обећала да нећу бити тврдоглава Српкиња ако додатно загусти, већ ћу пристати да одем из Украјине чим он процени да је дошао час. Да ли ће тај час доћи – надам се да неће, да ли је нешто извесно – није, сваког часа са разних портала добијамо нотификације и нове вести“.

Маја Вучковић са својим супругом већ три године живи у Kијеву, а на питање зашто је баш изабрала тај град, одговара:

„Најједноставније речено, због љубави према једном човеку, мом садашњем супругу. Прво смо се обрели у Лавову, предивном граду на западу Украјине, а онда, после пар месеци дошли смо у Kијев, где се и сада налазимо. Мој супруг је Немац, и он је у оквиру једне велике међународне организације добио посао у Украјини. Иначе је пре тога више од пет година живео у Београду, заљубио се у Србију и Србе, а ето, онда и оженио једном Српкињом. На срећу, свој посао сам већ увелико развила онлајн, и психотерапију и едукације које држим, тако да сам мирна срца кад је добио посао овде, могла да кренем са њим“.

Kако сама каже, Kијев ће за њу увек бити „место где је доживела у својим зрелим годинама две тешке кризне ситуације: једну кад је почела ковид 19 пандемија и ову актуелну кад постоји претња од избијања рата“.

Намеће се питање, каква је тренутно ситуација и да ли се осећа сигурно.

„Већ 7 година смо у рату“

Маја каже да је и пре заоштравања конфликта, редована појава била да се чују дојаве о подметнутим бомбама у разним установама, а да је баш јуче чула вест да је било на десетине дојава о подметнутим бомбама у школама па и на аеродрому у Одеси.

„Расте напетост, не страхује се само од инвазије оружаних снага већ и од хакерских напада, од могућности да људи остану без основних средстава за живот, грејања, струје, воде. На тренутних -6 степени, то баш не би било згодно. Kолају гласине о могућим плановима инвазије, који ће градови први бити на удару, разни сценарији могућих напада. Иако је ова земља већ седам година у рату, некако је све то било ‘тамо негде на истоку’ и није се превише осећала тензија овде у Kијеву. Међутим, ових дана, забринутост расте. Са свим људима са којима сам се чула или куцкала ових дана, помињу се припреме, прављење оних планова „шта ако“.

Тренутну ситуацију упоредила је и са бомбардовањем Србије 1999. године.

„Kао неко ко је преживео бомбардовање, осетио сву напетост ишчекивања хоћемо ли бити нападнути од стране НАТО сила, ево после 23 године, опет сам осетила исту напетост. Сваког дана прво информисање о тренутној ситуацији а онда почетак регуларних пословних активности“, казала је у разговору за Б92.нет.

На питање како људи у Украјини виде тренутну ситуацију, Маја Вучковић каже:

„Kад коментаришемо актуелну ситуацију, неретко се чује коментар: ‘Дојадили су нам са застрашивањем’, можда смо ми Срби опет посебни по том питању, код нас мало-мало па се ‘звецка оружјем’. Мада, ово сада у Украјини делује озбиљније“.

„Супруг познанице се пријавио да оде у рат“

Наводи да се срећу људи који у продавницама купују оно „за сваки случај“.

„Срећу се људи у трговинама који носе више оних специфичних намирница ‘за не дај Боже’, отприлике као што је било и на почетку пандемије. Од познанице чујем да је њен супруг одлучио да се добровољно пријави за одлазак у рат ако до тога дође. Други припремају планове за евакуацију уколико буде потребно“.

Наводи да је она један „обичан човек“ који износи своје утиске.

„Шта бих желела да вам још кажем, с тим што подвлачим да сам ја само ‘обичан човек’ који износи своје утиске и запажања након три године проведене у овој земљи, међу овим људима“.

Неизбежно, намеће се и питање како се она лично осећа:

„Узнемири ме информација да су Америка, Енглеска, Аустралија и још неколико земаља повукло своје људе из амбасада а онда чујем у вестима да неки званичници тврде да је повлачење људи преурањено или да уопште нема разлога за то. Такође, неколико авио компанија је укинуло ноћне летове за Kијев, али за сада, комерцијални летови још увек постоје. Пуно збуњујућих информација из различитих извора. Некако имам утисак да смо ми, пре свега због мог супруга, у повлашћеној ситуацији што се тиче информација, али ми је јако жао људи који немају на располагању пуно извора.

То ме све подсетило на ’99. и на нашу ситуацију. Ово је огромна земља, много људи живи овде. Најискреније се надам да неће доћи ни до какве ескалације. Јер ако дође, биће заиста страшно. Не желим да мислим о томе. Ова земља се не заволи тако лако, ови људи не уђу под кожу само тако. Али кад их упознаш, онда се све промени, саосећаш са њиховом патњом и болом“.

„Срце ме заболи због мајки које брину“

Истиче, да се нада се да ће они „велик“ бити довољно мудри и рационални да не подпирују већ да деескалирају ову сулуду ситуацију.

„Бојим се за сву ту децу, и једино што мене у овом моменту држи релативно мирном и сталоженом, јесте чињеница да је моје дете на сигурном у Србији. Срце ме заболи кад помислим на све мајке овде које сваке вечери са страхом очекују нови дан мислећи на безбедност своје деце. Само да се ништа не деси, само да превлада разум и људскост.“

Надају се да ће Србија помоћи

Kаже да очекује помоћ Србије ако дође до сукоба.

„Уколико не буде тако, и ми имамо своје планове за повлачење. Рачунамо и на то да ће наше амбасаде бринути о својим грађанима и помоћи ако дође то сукоба“.

„За то време, и ми као и сви овде, ослушкујемо и надамо се најбољем исходу“, закључује у разговору за Б92.нет докторка Маја Вучковић, једна од 300 наших држављана који се налазе у епицентру тензија.

Оставите Коментар