Поводом различитих мишљења у јавности о томе на који начин треба решавати проблем Косова и Метохије, огласила се и Српска десница која је детаљно изнела програм за јужну српску покрајину. Упркос бројним предлозима о подели и другим сличним иницијативама, становиште СД је да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије и да га се држава не може одрећи.

Представници Српске деснице, Фото: Mc.rs
Представници Српске деснице, Фото: Mc.rs

Њихов план за КиМ преносимо у целости: 

“Србија води вишедеценијски политички,медијски,економски и противтерористички рат на Косову и Метохији.На овом делу српске државне територије,великоалбански сецесионисти и терористи нелегално и нелегитимно су прогласили некакву независност од матице Србије.Ова накардна,лажна држава нема никакво упориште у већем делу међународне заједнице,међународног права,српске државе и читавог српског народа,који је и главни носилац државног и националног суверенитета.

Политички и војни конфликт у последњој деценији 20.века између Србије и дела међународне заједнице оличене у САД и земљама чланицама ЕУ и НАТО,резултирао је привременом окупацијом јужне српске покрајине.Србија је током НАТО агресије 1999.године прихватила мировно решење за косметски проблем и уз посредовање Русије прихватила резолуцију 1244 СБ УН.Мандат за привремену управу над КиМ дат је Уједињеним нацијама,а  војно-техничким споразумом из Куманова,српске оружане снаге привремено су измештене на територију централне Србије зарад прекида сукоба и успостављања мира и сигурности за све грађане покрајине под војно-полицијским и цивилним мандатом УН.Овај акт добре воље непоражене српске одбране на Космету,поједине западне силе и албански терористи искористили су на најбезобзирнији начин и након прогона незаштићеног српског и неалбансог становништва прогласиле незаконито отцепљење Косова и Метохије са тенденцијом уједињавања свих Албанаца у етнички чисту Велику Албанију.Овај злокобни великоалбански пројекат,развијан од Призренске (Албанске) лиге 1878.године до данас,имаће несагледиве последице по безбедност и стабилност бившег југословенског простора јер у своје границе ставља и делове централне Србије,јужне Црне Горе,северозападне Грчке,западне Македоније,па чак и делова Бугарске.

Држава Србија се очајнички бори на свим пољима да спречи дефинитивну отимачину свог сувереног дела територије,нуди мировна решења и даје свој политички максимум у преговорима са  локалним албанским институцијама и међународном заједницом.Албанска страна у досадашњем деловању не показује ни најмању вољу за изналажење оптималног и политички коректног решења за статусно питање КиМ које би могло задовољити обе заинересоване стране.У својим безобзирним политичким ставовима који пуно пута превазилазе оквире цивилизованог дипломатског понашања,албански сепаратисти добијају,нажалост,прећутну или чак отворену подршку појединих западних сила,учесница војне агресије на Србију 1999.године.Уз Србију се сврстава највише Руска федерација,захтевајући ултимативно поштовање међународног права,као и НР Кина и велики број држава чланица УН које нису признале нелегалну и насилну сецесију КиМ од Р.Србије.

Политички субјекти у самој Србији у огромној већини подржавају територијални интегритет и државни суверенитет наше земље на Косову и Метохији.Поједине минорне политичке партије,покрети,удружења и појединци,као и неке од НВО финансирају се из НАТО држава и они су једини протагонисти идеје о томе да је „Косово изгубљено и да више не припада Србији“.Ова политичка пета колона има подршку грађана Србије која се може мерити у промилима,али имају снажан утицај на медије које такође спонзоришу инострани кругови блиски великоалбанском лобију и владама НАТО земаља.Њихов рад у држави потенцијално је опасан и може се окарактерисати као субверзиван и антидржавни,са тенденцијом да путем употребе специјалнин метода медијског рата изазове дезимформисаност,узнемиреност и неспокојство свих грађана Србије.Но,они морају бити под будним оком надлежних органа и бити онемогућени законским средствима да шире неистине,панику или немир у грађанству.

Програм Српске деснице,националне и патриотске организације која је недавно ступила на политичку позорницу Србије,веома је интересантан по свим политичким,економским и културним програмским начелима која су јавности доступна како у електронским медијима,тако и у виду штампаног материјала који се активно дели по свим већим српским градовима.

Косово и Метохија заузимају значајно место у програму Српске деснице.Према ономе што се може видети у програму СД  о Косову и Метохији,ради се о најчвршћем и најдоследнијем ставу међу свим политичким организацијама у Србији.

Српска десница види Косово и Метохију као неотуђиви део Србије.Јужна покрајина никада не може бити предмет било какве политичке трговине,јер Косово предстваља срж националног,духовног и државног идентитета Србије.Привремена окупација је само привремена,а наступиће време када ће заштитници великоалбанских сецесиониста,КФОР и УНМИК морати да напусте нашу земљу.Својим одласком оставиће без заштите злочиначку мањину албанских криминалаца који страховладом управљају над животима и имовином незаштићених Срба,али и часних и поштених Албанаца који Србију виде као своју државу.

Српска десница сматра да Србија не сме да поклекне ни под каквим спољним притисцима,јер Косовски завет је идеја водиља српског народа кроз векове и вредан је у очувању нације и идентитета неупоредиво више од ма којег обећања које долази са Запада.Обећања могу бити изневерена,али завет предака не може и не сме бити никада изневерен.Без Косова и Метохије ми престајемо бити нација и изгубили би свако поштовање код пријатеља и савезника,али и код непријатеља који је кроз историју увек ценио српски понос и високо нас котирао иако смо стајали једни насупрот других.
Косово и Метохија као најбитнији политички,економски и духовни ресурс не сме бити предат чак ни под претњама ратом.Наши преци знали су границу која се не сме никада прећи.У борби за КиМ,ми можемо тактизирати и правити одређене уступке,но циљ очувања Косова у саставу Србије не сме бити никада доведен у питање.

Српска десница уверена је да се Косово и Метохија могу сачувати паметном и рационалном политиком која укључује низ економских,дипломатских,обавештајних,војних и образовних мера.КиМ,као и остали делови Србије морају се бранити и повећањем наталитета,пореским олакшицама,успостављањем паралелних институција Србије насупрот привременим албанским структурама које су нелегитимно и бесправно постављене у покрајини.

Српска десница види државу као гаранта опстанка КиМ у границама Србије,али апелује и на сваког појединца на подизање сопствене националне свести о значају Косова за свакога од нас индивидуално.Повећање осећаја припадности истом народу повећало би и национални активизам за општенационалну добробит.Државни органи задужени за решавање актуелних проблема морају имати широку народну подршку за посао који им је поверен у име свих нас.Реч СПЦ на КиМ је од велике важности јер је уз српски народ на КиМ остало свештенство у својим непрекидно нападаним светињама.Они познају ситуацију на лицу места и СД их посебно поштује и поздравља.
Уколико би нација била солидарнија и српски народ био сложан по основним националним питањима као што су вера,преци и историјско наслеђе,тада би се оснажио и појединац јер би осетио припадност нечему што надилази њега самог.Дух индивидуализма и саможивости мора бити уништен и сведен на најмању могућу меру.

Програмско начело Српске деснице о Косову и Метохији недвосмислено говори о свесрпском сабирању.Дух косовског завета није ништа друго него позив на слогу у најтежим временима.Легендарни подвизи Обилића,Карађорђа,Мишића и бранилаца Отаџбине 1991-99.године нису мит него реалност.Они доказују и показују да слога спасава Србина,а неслога и сујетна ривалства воде у пропаст.

Ово што Српска десница нуди у делу програма за Косово и Метохију није неизводљиво,није фашизам и није позив на рат.Ово је управо супротно,ово је позив на слогу и јединство,позив на отпор повампиреном балканском нацизму који је однео преко милион српских живота.Ово је апел на одбрану легитимног права српског народа да живи у својој земљи не дирајући ни један једини комад земље који му не припада.

Какви смо били увек, треба да будемо и убудуће. Догодине у Призрену!”

Извор: pravda.rs

Advertisements

loading...