Српска Десница предала је Општинској изборној комисији листу кандидата за одборнике у Скупштини општине Нови Београд под називом „Српска Десница – Знамо се, расли смо заједно – Миша Вацић“, за коју ће, на предстојећим изборима грађани гласати заокруживањем броја 4. Под овим редним бројем Српска Десница излази и у Нишкој бањи, Врању, Врањској бањи, Новој Вароши, Лајковцу.
Потписе подршке изборној листи дало је преко 1200 грађана Новог Београда, који су прикупљени за седам дана.

Српска Десница предала је Општинској изборној комисији листу кандидата за одборнике у Скупштини општине Нови Београд под…

Gepostet von Српска десница am Mittwoch, 3. Juni 2020


Изборној комисији је предата листа са 34 кандидата, а из Српске Деснице поносно истичу да је већина одборничких кандидата лепшег пола. „Српска жена треба да буде ефективна брана феминизму, и поштујући традицију и вредности које су неговале наше баке и прабаке, данас у оквиру Српске Деснице имамо Коло жена као посебан савет. Зато смо и поносни да управо 23 Српкиње чине већину одборничких кандидата за локалне изборе на Новом Београду.“
Чланови Српске Деснице предвођени председником Мишом Вацићем, који је уједно и носилац листе, привукли су посебну пажњу приликом предаје листе, јер су носили више од 50 српских застава.
„Београд је мој град, Нови Београд је мој крај. Ја сам овде одрастао, на Фонтани сам направио прве кораке. И овде сам се вратио. Да учинимо наш крај бољим местом за одрастање наше деце. Када говоримо о локалној политици, требало би да будемо јединствени да је неопходно да имамо што више паркова, што више теретана на отвореном, на којима сам као вођа Покрета 1389 још давно инсистирао, и исте са својим саборцима постављао. Борићемо се да сваки становник Новог Београда буде сигуран и безбедан. Да сваки део нашег краја има исте услове за живот, да свака улица буде асфалтирана и осветљена – и Фонтана, и Блокови и Ледине морају да буду равноправни. Важно је да решимо и проблем депонија, које су нажалост део наше лепе општине, као да и приобаље Саве и Дунава више никада не буде пуно смећа. Такође, нашој општини је потребна и боља сарадња са Градском управом, јер зарад бољитка живота наших суграђана морамо да уколико постоје извесна неслагања – да их оставимо по страни“, рекао је вођа Српске Деснице, додајући да ће када буде део локалне власти, инсистирати и на спровођењу делова програма који се односе на помоћ малим и средњим привредницима, на помоћ породицама са више деце, истичући да је Српска Десница велики глас свих људи који до сада нису били опредељени.

Премијерно кажем да се нисмо одлучили да изађемо на републички ниво, јер смо желели да све националистичке опције буду у сабраној листи. Но, пошто се то због сујете осталих није десило, ми смо решили да ојачамо структуру излазећи на локални ниво и не сумњамо да ћемо свуда прећи цензус. Стога сам ја, пошто сам рођен и одрастао, а и живим на Новом Београду, преузео да будем носилац и први на листи (м)ове општине, где смо предали листу „Српска десница, знамо се, расли смо заједно – Миша Вацић“. До сада смо дали листу у 15 локалних самоуправа. Углавном је реч о броју четири, што ће бити и случај на Новом Београду. Такав нам је број и у Врању, Лајковцу, Нишкој бањи и другим градовима. У Земуну смо, на пример, број 10, али углавном се ради о броју четири.

Српска десница има развијене одборе у више од 60 градова Србије. С обзиром да сам локал-патриота, у Новом Београду надам се двоцифреном броју. Тај оптимизам је реалан јер смо у року од само пет дана скупили више од 1.200 потписа, док се, на пример, СПС, који је овде на власти и на локалном, и на републичком нивоу, мучио и предао непотпуну листу. Радикали су скупили тек једнотрећинску. Не сумњам да ће српске патриоте, али и сви који воле нашу земљу и Нови Београд, без обзира на националну припадност, одабрати Српску десницу за свој избор.

Ми смо једна нова снага, енергија младих људи који до сада нису били у политици, а дуго се бавимо друштвеним послом. Имам конкретна решења. Ја сам већ годину и по дана у кампањи. Стварао сам преко 60 одбора и упознао све проблеме наших грађана, са којима сам био у директном контакту. Направили смо стратегију мера коју сада нудимо. Наш програм је другачији зависно од поднебља и проблема у конкретном месту. Један план је у Банату, други у Нишу, трећи у Пироту, четврти у Подрињу, нешто сасвим пето овде на Новом Београду, а шесто у Сопоту.

Имамо четири стуба на којима почива наша борба.

  1. Помоћ за вишедетне породице и борба против беле куге. Помоћ породиљама, женама, заштити жена. Бити жена која треба да рађа јесте привилегија. Мајке морају бити заштићене током трудничког периода од злоупотребе приватника.
  2. Народ који треба да се роди мора бити нахрањен. Српски сељак мора да добије подршку и јасно разумевање. Ми имамо одлучну стратегију за развој и опоравак пољопривреде. Знате, Србија је пољопривредна земља. У крајеви где излазимо, а који су пољопривредни (што није случај, наравно, са Новим Београдом, али јесте са Шумадијом, Војводином, јужном Србијом) имаћемо посебан акценат на решвања актуелних проблема. Ми већ имамо подршку пољопривредних структура у становништву.
  3. Трећа ствар је помоћ ратним ветеранима и борба за њихова права. Они су наш понос. Мислимо на наше претке, на очување традиције. Превасходно морамо практично помоћи људима који су били учесници одбрамбених ослободилачких ратова и породицима палих бораца и ратних инвалида. Огроман број оваквих људи и јесте у Српској десници. Они би требало да буду максимално подржани од своје републике и локалних самоуправа.
  4. Четврти стуб је у вези са економијом, малим и средњим предузетништвом. Ми не осуђујемо долазак страних инвеститора, као други део опозиције, јер је то идиотизам. Радујемо се сваком радном месту, али, такође, сматрамо да првенствено Срби треба да отварају радна места и запошљавају Србе. Желимо да створимо свест о томе да купујемо домаће, да Срби купују од Срба, да наш производ буде високог квалитета. Тако можемо да повећамо економски стандард у земљи. Држава на много начина може да помогне малом и средњем предузетнику, неком ко први пут жели да покрене неки посао. Она мора да стоји иза појединца.

За крај ћу поручити свима: Човек мора да спроведе идеју, иначе је она само мртво слово на папиру.

--

Leave a Reply