Још деведесетих година прошлог века др Бранислава Кесеровић, вирусолог, изоловала је специјалну врсту коронавируса и то је тада била њена тема докторског рада.
Коронавируси су иначе назив за групу вируса који узрокују болести код сисара и птица. Код људи, вируси изазивају респираторне инфекције, попут прехладе, које су обично благе. Ређи облици као што су САРС, МЕРС и нови коронавирус, који је узроковао актуелну епидемију корона вируса у Вухану, могу имати смртоносне последице.
За сада не постоје вакцине или антивирусни лекови који су одобрени ради спречавања или лечења вируса, а наша докторка говори између осталог управо и на ту тему – ште може да буде лек.
У многим градовима у Кини прекјуче је био први радни дан после продуженог празничног одмора, што је појачало стрепње од ширења вируса. Према последњим информацијама, више до 490 особа је преминуло од новог коронавируса који још није добио званично име, а око 24.500 је оболелео широм света, а највише у Кини.
У Вухану, одакле је крајем децембра прошле године кренуло ширење заразае, отворена је болница, чија је изградња почела крајем јануара, а у Пекингу нема довољно заштитних маски.
Званичници су признали да је било пропуста у реаговању, али број излечених премашио је број умрлих. Више од 630 људи отпуштено је из болница широм Кине
Да ли се тада могло предпоставити да ће коронавирус бити тако опасан?
- Ја мислим не, зато што коронавирус из хуманих сојева изазива благе респираторне инфекције, али животињски сојеви изазивају инфекције код животиња,оваца и свиња, тешке упале плућа и долази до угинућа читавог стада – рекла је докторка Кесеровић
Изоловала га је из бубрега
Она је у разговору за РТС додала и да је ово први пут у Кини да коронавирус код људи изазива тако тешке респираторне инфекције и да је њен изолат коронавируса из бубрега и тумора и лимфних жлезда оболелих од ендемске болести.
Докторка истиче да је то деведесетих година било велико изненађење, јер је вирус изолован из материјала који нема никакве везе са респираторним трактом.
Ко га је први видео
Први пут су га видели електронским микроскопом пуковник доктор Спасић са ВМА и професор Коста Апостолов из Лондона.
- Тада је почела наша сарадња са жељом да покушамо да изолујемо тај вирус из тог материјала и да се на тај начин покуша да се докаже да ли је тај вирус ужрочник ендемске болести бубрега у неким крајевима наше земље, где бубрези пропадају. Бубрег се осуши, као један орах и болесници могу да преживљавају одређени период само на дијализи – рекла је др Бранислава Кесеровић.
Јуче је стигла вест да су Италијани изоловали коронавирус. Колико је далеко пут до вакцине?
- Пошто је молекуларна биологија тако напредовала и вирусне ДНК се секвенционирају врло лако, вакцине су субјединичне и узме се само онај део генома који је значајан за стварање антитела код вакцинисаних људи. Мислим да ће те вакцине врло брзо заживети, али вакцина је нешто што је превентивно, да се не дозволе нова обољења. Код људи који су већ оболели код њих треба деловати да им се помогне да се они излече – истиче докторка.
На питање шта је лек, докторка одговара да је на лек на првом месту серум оних људи који су преболели у овој епидемији ту болест, и они су створили антитела против коронавируса.
- Ти који су излечени имају велики имунитет и њихова антитела могу да послуже излечењу оних који су у веома тешком стању – напомиње др Кесеровић
Додаје да је друга могућност излечења употреба хуманог леукоцитарног алфа интерферона, јер је интерферон лек за вирусе.
- Он се одавно не производи у Србији, јер није било разумевања. Радила сам на Торлаку 40 година. Светска здравствена организација је тада истакла да нема услова да се настави производња. Кина је велика земља и она сигурно производи хумани алфа леукоцитарни интерферон и преживели су сигурно добили тај интерферон – рекла је др Кесеровић.
Да ли се вируси такмиче са људском врстом, и ко ће на крају да добије ту битку?
- Требало би ми – закључила је докторка Бранислава Кесеровић.
