Америка неће променити политику према Kосову и Србији и у том смислу људи попут помоћника заменика државног секретара бивају овде примљени на нивоу шефа државе и то је грешка. Такво понашање Србије погодује наставку унапред зацртаног курса САД који се не мења већ четврт века.
Глобална моћ САД је у опадању, 1960. су представљале скоро 50% светског бруто националног производа, данас чине испод 20%. Са друге стране Kина је из деведесетих година са 7% дошла до такође 20%.

Из овога произилази да је за Србију најрационалније да не жури са решавањем косовског питања. Не продају се акције фирме када фирма лоше стоји. Дугорочно циљ не треба да буде подела Kосова него реинтеграција.

Што се тиче наредбодавних рокова које нам Запад поставља у вези предаје Kосова са тим условима се почело још 2003. године и до сада је било 20 рокова за предају Kосова. При томе нико на Западу није дао рационално објашњење зашто то мора да се испуни баш тада.

Србија не треба да се обазире на те потпуно произвољне рокове које чиновници Стејт Департмента ваде из џепа.

Најаве да ће тај проблем сада да дохвате и реше Меркелова и Макрон види се како се завршила та најава у Берлину када се није десило ништа као и после тога у Паризу.

У том театру за масе Србија треба само стрпљиво да ради и не жури јер у Европску Унију ионако неће ући на сву срећу. За Србију неће бити казне што ће стрпљиво седети и чекати.

Не треба почињати никакав озбиљан разговор док се не повуку таксе али треба почети са одговором на те провокације у виду наплата такси за транзит робе са Kосова преко Србије.

Србија треба да покаже одлучност у одбрани националних интереса и зато је Дачић требао да напусти Хелсинки а Вучић Тирану када су прогласили уједињење Албаније и Kосова. Kада Србија буде почела да игра тврђе онда ће и трећеразредни играчи попут Палмера морати да пренесу својим шефовима да се Србији мора припремити нека сочнија шаргарепа.

Најава изградње аутопута од Ниша ка Албанији није добра за Србију. Ми нисмо имали шансу да изађемо на море ни у Првом светском рату.

Мора да се зна да тај пут ка Албанији има само функцију надирања Албаније ка северу и Србији. Сада се лажира значај тог пута као тобожњи опоравак топличког краја.

Битније је та средства усмерити у изградњу ка Пожеги и Ужице па ка Вишеграду као и јачању веза са Републиком Српском. Грешка је и запостављање аутопута ка Вршцу и румунској граници.

Албанци имају апетите осим Kосова и на друге територије у Србији па планирају албанско Kосово до Ниша.

Војно решење за Kосово постоји. Модел за Србију су Бљесак и Олуја јер их је чак и Хаг признао као регуларне и законите уз Европску Унију и САД који су то одобрили. Глобална равнотежа у свету се убрзано мења и иде на руку Србији.

ЕУ је одлучила да је Хрватска чиста као суза и спемна за чланство. То значи да те исте методе треба да користи Србија.

Ако Албанци нападну север Kосова то ће бити кобно по Србе јер ова власт нема вољу да их заштити. Била би друга прича када би Србија јасно дала до знања да ће војно интервенисати ако север Kосова буде нападнут.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here