Осамнаест година прошло је од погибије потпуковника Миленка Павловића, команданта 204. ловачко авијацијског пука, који се жртвовао како би спасао млађег колегу сигурне смрти која га је чекала у неравноправној борби са НАТО ловцима.

Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита Миг-а 29 који се спремао да полети са аеродрома Батајница.

„Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!”, урлао је Павловић док је извлачио колегу из кабине, да би потом у полуисправном авиону кренуо ка Ваљеву, родном крају, у сусрет десетинама НАТО ловаца и бомбардера.

Дванаест минута касније, његове колеге у оперативном центру чуле су само: “Имају ме!”. Његов авион нестао је са радара, а делови МиГ-29 којим је пилотирао пали су на земљу у близини села Петница.

Павловић се није катапултирао. Шансе да преживи овај неравноправан сукоб нису постојале. Одмах по самом полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао “слеп”, јер му није радио радар.

Чак и да му је радар био исправан, његов домет био је упола мањи од домета радара којим су били опремљени НАТО ловци.

НАТО ракете имале су три пута већи домет од његових. Зато холандски пилоти у својим Ф-16 нису ни морали да уђу у југословенски ваздушни простор, већ су из рејона Тузле лансирали три ракете које су погодиле Павловићев МиГ-29.

Непосредно пре обарања, на питање из оперативног центра да ли види непријатељски авион одговорио је: „Видим их, али виде и они мене!”

Убрзо је његов авион погођен.

Миленко Павловић је рођен 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву. Завршио је војну гимназију „ Маршал Тито” у Мостару, апотом Ваздухопловну академију у Задру. Командант 204 ловачко авијацијског пука постао је 1998. Иза њега су остали супруга и два сина.

Био је то последњи Миленков лет, али и последњи лет југословенске авијације до краја НАТО агресије. Био је то и последњи од 11 уништених МиГ-ова 29 (шест у ваздуху и пет на земљи).

Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касније, 26. марта изнад Бијељине погинуо је мајор Зоран Радосављевић.

Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства у сусрет непријатељским формацијама полетео је само један МиГ 29.

Павловић је сахрањен 6. маја на Бежанијском гробљу. За своја дела никада није проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Сваке године 4. маја у знак сећања на Миленка Павловића родбина и поштоваоци положе венце на споменике у Ваљеву и селу Бујачић где је пао његов авион, пише РТС.

Документарни филм „Лет у смрт“ о пилоту „мига 29“ Миленку Павловићу, команданту 204. ловачког авијацијског пука урађен је у продукцији Информативног програма РТС-а, 2006. године. Аутор је Слађана Зарић, а редитељ Бобан Симојловић. Можете г апогледати на следећој страници.

Ово је прича не само о хероју који је 1999. године погинуо бранећи небо родног Ваљева него и о великом човеку који је свесно отишао у смрт како би заштитио своје колеге и прекинуо бесмислено жртвовање пилота и авијације.

[radium_embed_video title=““ link=“https://www.youtube.com/watch?v=pOzv9cbhfzE“ size=“560×315″ fullwidth=“no“ lightbox=“no“ thumbnail=““]

Извор: Кремлин

--