Народни певачи су били даровити појединци, способни да кроз усмена остварења изразе тежње српског народног духа, али и отргну из заборава многе историјске податке. Захваљујући њима, ми данас имамо много јаснији доживљај минулих времена.

Многе српске народне песме су свој коначни облик добиле после дуготрајног усменог преношења са колена на колено. Наравно, постојале су бројне варијанте песама које су паралелно постојале све док их неко не би записао. Најпознатији сакупљач епских и лирских народних песама био је Вук Караџић, али треба поменути и Вука Врчевића, као и попа Вука из Рисна – све сами Вукови.

Слепи Филип Вишњић, хајдук Тешан Подруговић, старац Милија, слепица Јеца, старац Рашко, Стојан Хајдук, слепа Живана и слепа Степанија, само су неки од твораца тог нашег безмерног народног блага…Тематски, њихово опевање сеже још од херојских времена светих Немањића па све до српских устанака у XIX веку.

И данас постоје народни певачи који по угледу на славне претке опевају догађаје новијих времена…


Текст и слика су настале у сарадњи са: Goran Gorski

--

Leave a Reply