У циљу избјегавања оружаних сукоба српска страна је по основама Кутиљеровог плана предложила подјелу МУП-а. Виђење једног учесника ових догађаја доноси нам атмосферу неизвјесности времена преласка из још бар привидног стања мира у ратне догађаје. „У сриједу, 01.04.1992, на иницијативу Кијац Драгана, коју је прихватио Алиспахић Бакир, одржан је састанак супростављених страна којим је руководио новоименовани начелник ЦСБ, на којем је презентован Службени гласник Републике српског народа БиХ са Законом о унутрашњим пословима и на основу и на основу њега подјели МУП-а по територијалном принципу и потреби реализације истог и у СЈБ на подручју града, те неопходности да се избјегну оружани ексцеси. Исто се поступало и у општинама с претежно хрватским становништвом с тим да  ХДЗ формира свој МУП у Неуму или Мостару. Алиспахић Бакир је, вјероватно свим тим изненађен, пристао на ту идеју Кијац Драгана, па је одлучено да се формирају три мјешовите екипе, које ће обићи све СЈБ у граду и објаснити начелницима и командирима даљи начин рада. Три екипе сачињавали смо Алиспахић Бакир, Драшковић Славко, Бећкановић Златко, Кијац Драган, Леутар Јозо, Пањета Авдо, и ја (Неђо Влашки-додао аутор), те смо по томе поступили сутрадан. Нас два, послије Новог Сарајева и Новог Града, обишли смо СЈБ Илиџа и послије излагања Кијац Драгана, чинило се да у милицији неће доћи до раскола и међусобних обрачуна. Основни радни задаци по том плану требало је да се извршавају као и до сад, а једини захтјев СДС-а односио се на ангажовање резервног састава милиције“.

Четвртог априла 1992. године, подјеле које су претходиле ратним дешавањима унутар Министарства унутрашњих послова довеле су и до стварања Српске специјалне јединице милиције, тј њеног одвајања, која је након дефинитивног разлаза са муслиманско-хрватском структуром окупљена у Раковици код Сарајева. „Ту је извршена прва прозивка, на којој је констатовано да су у строју сви српски специјалци. Одређена је нова организација јединице, а сутрадан 05.04.1992. године, по наређењу замјеника министра, Момчила Мандића, Јединица је кренула на свој први задатак – смјештај Јединице у нову базу у Школу унутрашњих послова МУП-а на Врацама, на подручју општине Ново Сарајево“[1] Већина извора са српске стране о  овом догађају позива се и на чињеницу о „ ранијим договорима о диобеном билансу у бившем МУП-у, Школа за унутрашње послове била је предвиђена за базу Српског МУП-а“.[2] У тквим тврдњама спомињу се и основе за легално формирање националних стрзктура МУП-а, па тако и подјеле специјалне јединце, у складу са принципима Кутуљеровог плана.[3]

Међутим, приликом уласка у Школу, српски полицајци су дочекани жестоком ватром из пјешадијског наоружања од 170 наоружаних полазника курса за милиционере из припремљених утврђења у објектима Школе, санџаклијског насеља ”Шанац”, као и из правца града. На команду првог команданта Специјалне Миленка Каришика, прихваћена је битка са многобројнијим непријатељем, 36 специјалаца Српског МУП-а заузело је Школу, ослободило све ученике таоце и заробило наоружане курсисте и руководство Школе.[4] У тој борби погинули су Миле Лиздек и Милорад Пупић, а рањени Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура. Повријеђен је и Мирослав Марић.[5] У току борбе од непријатељских хитаца погинула су и три српска цивилна становника Враца, а двоје је рањено. Упоредо вршило се и организовање српског народа Враца и Српске општине Ново Сарајево за сопствену одбрану. У истом наврату организовно је повезивање одбрамбених линија Јеврејско гробље – Врбања мост – Студентски домови – Озренска улица – Милинкладска улица.[6]

Напомене: 

[1] Милан Стојчиновић, „Специјална бригада полиције гарант државности“, Полицјац, лист министарства унутрашњих послова Републике Српске, Година И, број И, Јун 1994, 11-12

[2] Исто

[3] …42. Одредбе поглавља ,,Д“ Кутиљеровог плана се могу означити као полазно опредељење и основ за оснивање МУП-а РС, јер Планом се дефинишу три саставне – конститутивне јединице у оквиру независне и међународно признате БиХ, које у својој надлежности имају организацију органа државне управе, тиме и организацију унутрашњих послова и полиције.

Прихватајући чињеницу да су се политички лидери три владајуће националне странке из БиХ сложили са целовитим решењем Кутиљеровог плана у време када је ионако лоша безбедносна ситуација у БиХ претила да се претвори у оружане сукобе несагледивих последица (што се касније и десило), врх МУП-а БиХ (и хрватски и муслимански и српски кадрови) подржао ие платформу за такав облик децентрализациие унутрашњих послова и послова полициие коии ие предвиђао оснивање министарстава унутрашњих послова конститутивних иединица БиХ као њихових засебних органа управе. а дефинисаних Кутилиеровим планом.
Доказ о потпуној транспарентности оснивања МУП-а Српске Републике БиХ од стране већ проглашене Српске Републике БиХ и српских кадрова у МУП-у БиХ је и Депеша са Колегија МУП-а БиХ од 01. априла 1992, године. која је упућена свим руководним нивоима и територијалним организационим јединицама МУП-а БиХ… Младен Бајагић, МИНИСТАРСТВО УНУТРАСЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- организација и надлежност – (1992 -1995), Експертски извештај припремљен за предмет ЉУБОМИР БОРОВЧАНИН (ИТ-05-88),Београд, март 2008. Године, 15.

[4] Исто

[5] Исто; РС МУП Специјална бригада полиције, Бијељина, Увјерње о начину и околностима погибије Лиздек (Бранко) Миле, 01/1-1023/94, 23.04.1994.; РС МУП Служба специјалне полиције Бања Лука, Увјерење, 08/1-554/04, 13.07.2004.

[6] Милан Стојчиновић, „Специјална бригада полиције гарант државности“, Полицјац, лист министарства унутрашњих послова Републике Српске, Година И, број И, Јун 1994, 12.

loading...