На таквој позицији Србија би могла да захвали углавном извозу у Бугарску, јер смо тамо извезли највећу количину пива и у највећој вредности, од 10,6 милиона евра.

Земље Европске уније су прошле године „попиле“ 57 милиона литара српског пива, што је нашу државу поново сместило на друго место по извозу пива у ЕУ из земаља које нису њене чланице.

Према подацима Евростата, једино драже са простора ван ЕУ од српског пива, државама чланицама је као и претходних година било мексичко пиво, које је извезено у количини од 250 милиона литара.

Србију на овој листи прате Сједињене Америчке Државе са 43 милиона литара и Белорусија са 23 милиона литара.

Укупна вредност извоза пива из наше земље у ЕУ била је 20,1 милион евра. После Бугарске, највећу вредност извоза пива имали смо у Хрватску и то 3,8 милиона евра.

С друге стране, вредност увоза пива из Европске уније у Србију је у прошлој години износила 18,7 милиона евра, где је на првом месту Словенија са 4,9 милиона евра, затим Немачка са 3,1 милион евра и Чешка из које је увезено 2,5 милиона вредности пива.

Србија је пиво извозила по просечној цени од 0,35 евра по литру а увозила по просечној цени од 0,44 евра по литру.

Пиво се из наше земље најјефтиније извозило у Мађарску 0,3 евра по литру, Бугарску 0,34 евра по литру и Хрватску 0,36 евра по литру, каже економиста Мирослав Здравковић. Најскупље је извожено у Белгију и то 3,43 евра по литру и Данску 2,91 евро по литру.

У Србији постоји шест великих пивара, а регистровано је још око 20 микро-пивара које послују на домаћем тржишту, мада се сматра да их постоји још око 40 које нису званично регистроване.

  • Србија по отварању пивара прати европски тренд, па се тако мале и микро пиваре отварају такорећи свакодневно и у стварности их има знатно више од званично регистрованих. Крафт пиваре су на нашем тржишту од 2012. године када су имале удео нешто испод један одсто, али је тренд растући и за само четири године су дуплирале своје тржишно учешће – казала је раније извршна менаџерка Удружења пивара Србије Ребека Божовић.

Прошле године је у Европској унији (ЕУ) произведено више од 39 милијарди литара пива, што је око 76 литара по становнику.

Поред тога, ЕУ је у 2018. години произвела више од милијарду литара пива у коме је било мање од 0,5 одсто алкохола или уопште није било алкохола.

Две трећине пива који садржи алкохол произведен у ЕУ стигло је из шест држава чланица.

Немачка је била највиши произвођач у 2018. години са производњом од 8,3 милијарде литара (или 21 одсто укупне производње у ЕУ). Другим речима, отприлике свако од пет пива која садрже алкохол произведен у ЕУ потиче из Немачке.

Немачку су пратиле Велика Британија (произведено 4,5 милијарди литара, или 12 одсто), Пољска (четири милијарде литара), Шпанија, Холандија и Белгија.

У поређењу са 2017. годином, Италија је забележила највећи пораст производње пива која садржи алкохол (21одсто), а следе Мађарска (11одсто) и Чешка (шест одсто). Супротно томе, производња пива у Уједињеном Краљевству пала је за 20 одсто, у Аустрији и Словачкој за 10 одсто.

Србија се не налази међу онима који највише пива попију у Европи, али је по испијању пива „добро“ позиционирана у региону. У нашој земљи месечно се попије око пет литара пива по глави становника што је годишње 60 литара. Испред нас је Хрватска са 83 литра годишње.

Чеси упорно држе примат у испијању пива и то са 143 литра годишње по глави становника, док на листи највећих пивопија у Европи Немци заузимају друго место и не заостају много за Чесима.

loading...

Оставите одговор