После низа година неулагања у оружане снаге, Србија је почела озбиљније да улаже у обнову своје војске. Према подацима, Србија је од децембра 2016. године за набавку нових средстава ратне технике и модернизацију оружаних снага, укључујући ремонт и одржавање наоружања и војне опреме потрошила близу 830 милиона евра. То се може израчунати из завршних рачуна буџета за период 2016 – 2018. године и из Закона о буџету за ову годину. У буџету за текућу годину, само по класификацији 512 у војној одбрани, одобрено је рекордних око 182,6 милиона евра. Одлуком Владе од 7. октобра из буџетског вишка повећан је буџет за набавку наорузања на око 233,48 милиона евра. Кад се израчунају сви издаци, у овој години је предвиђено да се потроши 356,25 милиона евра. Након динамичког раста трошкова за модернизацију, у 2020. години, према предлогу буџета, предвиђено је да се потроши знатно мање новца у односу на ову годину, око 218,32 милиона евра.(1) Из свега наведеног је јасно да ће укупна средства за модернизацију прећи милијарду евра, што јасно говори да се српска војска озбиљно модернизује.
Ситуација у региону је таква, да једино снажна војска може да гарантује мир, а то посебно важи за напаћени и страдални српски народ. Снажну улогу у обнови оружаних снага Србије игра Русија, која осим продаје оружја без условљавања, врши и обуку припадника српске војске. Посебно је важно нагласити да је руска војна техника значајно јефтинија од западне, а у многим сегментима много бољег квалитета него западни пандани.
Шест ловаца МиГ-29 које је Русија донирала Србији, уведено је у оперативну употребу, а неки од досадашњих главних трошкова њиховог активирања обухватали су транспорт, предизвозну припрему, генерални ремонт једног авиона, ремонт мањег обима на преосталих пет авиона, продужење животног века, ремонт одређеног броја мотора, довођење руских авиона на ниво постојећих (приближан ниво МиГ-29СД), набавку резервних ђелова, земаљске и друге опреме.(2) Одмах након што је објављено да Русија донира 6 МиГ-ова 29, званичници су саопштили да ће читав аранжман коштати 185 милиона евра и да се та цена односи и на четири домаћа примерка, укупно на десет авиона. То би требало да буде потрошено у три фазе, од којих су две већ реализоване, трећа је већ започета и подразумева виши ниво осавремењивања авиона и она би, како је раније најављено, требало да буде завршена до краја 2020. године. Уз то остаје да се тада изврши ремонт још једног авиона (једног од четири, које је Србија имала пре руске донације). Током озбиљније модернизације, авионима ће бити дорађен радар, систем за управљање ватром и друга електронска опрема, биће интегрисане нове ракете ваздух – ваздух, али и бројна средства ваздух – земља. Неминовна је, дакле, осим пакета модернизације, набавка одређене количине ваздухопловног наоружања, што може бити велики издатак. Па тако, цена једне ракете ваздух-ваздух Р-77 креће се око милион долара. Када је реч о четири ловца МиГ-29 које је донирала Белорусија, они ће бити испоручени почетком 2021. године и највероватније ће стићи модернизовани. Како је рок за завршетак радова готово две године, може се претпоставити да ће то бити, осим генералног ремонта, уједно и модернизација, односно да ће то, у ствари, бити нешто слично ако не и исто као фаза три, за десет постојећих двадесетдеветки. Нека реална цена ових радова у Белорусији могла би бити до 10 милиона евра по авиону.
У октобру су из Русије стигла три додатна средња транспортна вишенаменска хеликоптера Ми-17В-5 и то нешто боље опремљени него прва два, која су купљена 2016. године, а уз њих ће се набавити и наоружање. Цена Ми-17В-5 се, у зависности од верзија и читавог пакета који садржи за обуку, опрему, наоружање и логистику, креће од 14 до 22 милиона долара. Србија је набавила и четири руска десантно – јуришна хеликоптера Ми-35М чија се испорука може очекивати крајем ове или почетком следеће године. Цена овог типа хеликоптера се на тржишту креће у распону од 20 до 30 милиона долара, а у одређеним аранжманима може прећи 30 милиона.
Поред шест авиона, типа МиГ-29, Русија је донирала и 30 тенкова Т-72 као и 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2. Још увек није сасвим јасно коју верзију тенка Т-72 Србија добија. Иако је речено да је то донација, модернизацију оклопњака, као и све остало што иде уз њих, Србија ће платити. Што се тиче БРДМ-2, до сад је 10 оклопних транспортера стигло у Србију, а остатак се очекује у наредном периоду.
Куповина артиљерско – ракетних система Панцир је званично потврђена. Овај систем није нимало јефтин, за само једно возило треба издвојити око 15 милиона долара, али ту су и трошкови обуке, логистике, резервних делова, додатних борбених комплета ракета, па цена може бити и преко 20 милиона долара. Сво споменуто наоружање које долази из Русије и Белорусије, чију су куповину потврдили са највиших места у држави, укључујући и председника Србије, може на крају коштати око 600 милиона долара.
Специјални представник Вашингтона за Западни Балкан, Метју Палмер, у интервју македонским медијима изразио је бојазан да би Србија могла набавити руско оружје:
“Осећам забринутост не само због размештања руског оружја, већ и због тога што би Србија могла стећи важне руске војне системе”, рекао је амерички дипломата за македноске медије. Александар Вучић је више пута поновио да Србија нема новца за С-400 као и да води рачуна које оружје сме да купује. Метју Палмер је саветовао Београд да буде опрезан са таквим аквизицијама. Јасно је рекао да би ,,САД могле ревидирати режим санкција против Србије”.
Војне вежбе српске и руске војске се одржавају последњих пет година на територији Русије и Србије. Недавна вежба, која је привукла велику пажњу због доласка С-400 и Панцира, представљала је другу фазу заједничке вежбе, Словенски штит, а прва фаза је била спроведена у септембру на војном полигону Ашлук у Астраханској области. Тада се српска војска упознала са системом С-400 Тријумф, који је најмоћнији ПВО систем дугог домета. Такође, важно је истаћи да је у Русији већ развијен ПВО систем С-500 и очекује се да он уђе у оперативну употребу руске војске у другој половини 2020. године. Београду је потребан систем С-400 који би одвратио могућност агресије на Србију. У данашњем свету, ништа тако добро не гарантује безбедност неке државе као што је ПВО систем. Искуства из агресије на Србију, Авганистан, Ирак, Либију и Сирију нас уче да само државе са јаким ПВО системима могу да воде независну или неутралну политику. Али, заблуда је да је за то довољан дивизион С-400, како то представља значајан део српских медија и неки аналитичари. Да би ПВО неке државе био квалитетан, он мора бит слојевит, а то значи да поред С-400, који је систем дугог домета и Панцира, који је систем кратког домета, потребан је и систем средњег домета. А, за Србију би идеалан био Бук-М3. Међутим, за све наведено потребне су огромне суме новца. За два дивизиона С-400, потребно је милијарду евра, за Србију не би ни два дивизиона била довољна, али би свакако били снажан фактор одвраћања.
Имајући у виду да Влада Србије, али и међународне финанијске институције, предвиђају Србији у наредним годинама раст БДП од око 4 %, онда постоји реална могућност да Србија заокружи свој ПВО систем, куповином руских система кратког, средњег и дугог домета. Јер, зашто би српска војска била обучена да користи С-400 и зашто би тај систем учествовао на војној вежби у Србији, ако није у плану његова куповина. Важно је истаћи да су припадници војске Србије редовни учесници Међународних војних игара, а припадници Војске Србије су у августу чак освојили бронзу на такмичењу Војни рели, марш војних камиона на више од 1.000 километара. Српско војно особље студира на руским војним универзитетима. Све наведено јасно указује да између руске и српске војске постоји снажна сарадња, која ће у годинама пред нама бити само снажнија.
Славиша Милачић
