Тројица Албанаца из пекара у три различита дела Србије објавила су фотографије на којима рукама праве фигуру двоглавог орла, симбол „велике Албаније“, или провоцирају на друге начине.

Последњи случај, у којем је главни актер Флорим Гјурај, брат власника борчанских пекара „Рома“ Мона Гјураја, за којег је овај прво тврдио да је само запослени и да нису род, поделио је Србију на два табора.

Ипак, ова тешка провокација само је наставак низа који је започет у октобру 2017.године. у Новом Саду.

Тада је Теки Бинај, власник пекаре, објавио фотографије на којима љуби заставу Албаније, оставља венце на споменике злочинцима који су убијали српску децу и велича такозвано независно Косово.

Затим су 21.марта ове године власници пекаре у Долову код Панчева браћа Халит и Гранит Османкај и један од њихових запослених на друштвеним мрежама објавили слике са симболима „Велике Албаније“- раширене руке које формирају орла. Поставили су и фотографије на којима наоружани позирају испред куће.

Посебно је занимљиво што су се сви они доселили у Србију последњих десет година, у случају Гјураја, чак из Швајцарске. Такође, за актере скандала у Новом саду и Долову заједничко је што су након ових провокација нестали без трага у непознатом правцу.

Да ли се све то догодило случајно, зато што се велики број Албанаца са Косова и из развијених земаља досељава у српске градове, али и да ли се иза њихових званичних угоститељских, трговачких и пекарских делатности можда крије нешто друго.

Божидар Спасић, бивши обавештајац Службе државне безбедности и стручњак за тероризам, сматра да је већи део Албанаца који су се у последњих седам, осам година доселили овамо то учинио вођен неким другим, а не економским мотивом.

– Добар део њих овде је због неких других циљева. Намерно се досељавају и довлаче своје породице, углавном са по седам, осам чланова, и тако на неки начин освајају Србију. Поред пекара и власника радњи у сродним занимањима, доста је овде Албанаца грађевинских радника. Тренутно их има око 7.000 само на грађевинама – наводи Спасић.

Он наглашава да су провокације са објављивањем слика које величају „велику Албанију“ на друштвеним мрежама доказ су колико су се ослободили у нашој земљи, јер их нико не дира.

Марко Ницовић, бивши шеф београдске полиције и члан неколико међународних тела за борбу против трговине наркотицима, нема дилему да многи објекти које држе Албанци могу бити параван за неке друге ствари.

– У Америци је било случајева да су Албанци који су живели тамо продавали дрогу у пицеријама. Не кажем да је то овде случај, међутим, свуда у свету су најфреквентнији објекти, прометна места, идеални за неке ствари с оне стране закона. Разлог је што у њих може свакодневно да уђе велики број људи, а да у томе нема ничег чудног.

Стеван Ђокић из центра ца безбедност, истраге и одбрану ДБА сматра да полиција свакако треба да испита шта стоји иза сваког случаја, попут поменута три. Он указује и да поједини албанци у србији потенцијално могу послужити за обезбеђивање адреса и пребивалишта за своје сународнике који тек треба да се доселе овамо.

Директор Клиничко – болничког центра Косовска Митровица Милан Ивановић сматра да би сваки Србин који би на Косову провоцирао на сличан начин као тројица Албанаца у Србији лоше прошао.

– Над Србима овде спровода насиље и без икаквог разлога, а замислите сад још да се неко усуди да се у Урошевцу или Ђаковици појави са уздигнута три прста или са српском заставом. Тако нешто имало би фаталне последице – каже Ивановић.

Саговорници су указали и на чињеницу да Албанци масовно купују станове и да су на удару градови на југу Србије, пре свега Ниш, у којем је према подацима чак 11.000 станова и кућа у власништву Албанаца.

loading...

Оставите одговор