Немачкој све више прети рецесија, јер производња тренутно пада у више од 80 одсто њених индустријских компанија.

Будући да немају довољно посла, око четири одсто свих фирми у највећој европској привреди почело је да ради са скраћеним радним временом.

Аналитичари очекују да ће се у септембру број таквих предузећа удвостручити, према истраживању института ИФО из Минхена, преноси СЕЕбиз.

Рецесија по секторима

То још не значи да је рецесија захватила целу привреду, јер највећи допринос немачком БДП-у не долази из индустрије, него из услужног сектора, као у осталим земљама. Службени подаци о БДП-у у другом тромесечју нису још објављени. Међутим, убрзано малаксавање индустрије почело се преносити у остале секторе, пише „Нови лист“.

Тако је индекс пословне климе ИФО-а, у Немачкој пао с 97,5 на 95,7 поена, далеко испод нивоа од 97,1 бода, колико су очекивали економисти у анкети Ројтерса. То је најнижи ниво пословне климе од 2013. године, а невоља је што се индекс већ дуго погоршава.

Главни разлог за немачке невоље је пад светске трговине изазван успоравањем кинеске привреде и трговинским ратовима које подстиче Вашингтон. То доводи до пада потражње за производима немачке економије, оријентисане на страна тржишта.

Извоз чини чак 48 одсто немачког БДП-а. Падом продаје највише је погођена аутомобилска индустрија, која с кооперантима чини 14 одсто националне економије.

Када немачка привреда кине, цела Европа добије температуру – стара је изрека коју често помињу економисти.

 

Домино ефекат

Нема сумње, проблеми у Немачкој, која чини четвртину европске привреде, осетиће се у осталим земљама. Економија у већини западноевропских држава такође губи дах, иако споријим темпом него у Немачкој.

Тога су све више свесни званичници Европске уније, па и Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕЦБ).

„Слика постаје све гора и гора“, рекао је Драги, најављујући да ће ЕЦБ на јесен покренути нове мере монетарног лабављења како би доскочио слабљењу привредног раста.

Драги није прецизирао какве ће то мере бити, али посматрачи упозоравају на чињеницу да ЕЦБ одједном најављује заокрет, попут осталих централних банака у свету.

Први пут након почетка кризе из 2009. централне банке у Јапану, Кини, Индији, Аустралији почеле су да спуштају камате или покрећу монетарне подстицаје. Снижавање камата већ од идуће недеље су најавиле и америчке Федералне резерве.

Утицај на Хрватску

Засад нема свежих података о томе у којој се мери застој у немачкој привреди осећа у Хрватској. Према посљедњим подацима Државног завода за статистику, хрватска привреда је у првом тромесечју доживела највећи раст у последњих десет година, постигавши стопу раста од 3,9 одсто. Штавише, према проценама Економског института Загреб, тај се привредни раст током априла и маја убрзао на четири одсто.

Међутим, Хрватска господарска комора још је пролетос најавила да ће слабљење немачке привреде погодити и Хрватску. То је неизбежно, јер је „Немачка највеће извозно тржиште Хрватске и због тога има највећи утицај на хрватску привреду“, оценила је Комора, упозоравајући да из те земље долази и највише туриста.

„У овој години у Немачкој се предвиђа успоравање раста, под претежним утицајем смањивања глобалне робне размене и немачког извоза, што би по истом кључу требало да утиче на успоравање динамике раста извоза и БДП-а у Хрватској“, упозорава Комора у анализи „Утицај Немачке на кретање хрватске привреде“.

Туриста чак и више

Што се тиче немачких туриста, они нису проредили путовања у Хрватску.

Напротив, како је недавно упозорио министар туризма Гари Капели, број немачких гостију у првој половини ове године у Хрватској је повећан шест одсто.

Међутим, у јулу се долазак туриста смањио, што је он делом приписао климатским променама.

Јесу ли за то криви и економски разлози, тек ће се видети. Путовања на одмор једна су од првих ствари којих се људи одрекну када осете долазак кризе, кажу економисти.

Међународни монетарни фонд недавно је поново снизио прогнозу раста светске економије за ову годину, спустивши је на 3,2 одсто, а у Еврозони на 1,3 одсто.

loading...

Оставите одговор