Кад кажете Србину да сте Рус, највероватније чујете традиционалну фразу да смо „браћа заувек“, да је Срба са Русима 300 милиона, а без Руса пола камиона и друге познате лепе речи… Али Русија за већину Срба остаје terra inсognita. То потврђује и анкета коју је Balkanist.rs спровео на улицама Београда.

Београђани су са великим неповерењем реаговали на молбу да одговарају пред камером. И не због пандемије корона вируса: српски медији ретко спроводе уличне анкете. Једва смо успели да наговоримо десетак пролазника да разговарају са нама. Двоје од њих је посетило Русију, мада то није много утицало на њихова знања: на питања о броју становника и већим руским градовима добили смо најразличитије одговоре… Већина испитаника се није сетило ни Олимпијских игара у Сочију. И то је добар разлог да се замислимо. А када смо говорили о руским традицијама Срби су се сетили само чаја и „сауне“.

Испоставило се да ни руска култура не продире тако лако у Србију. Руски филм се асоцира само са совјетским ратним филмовима. На питање који су руски филмови познати у Србији, један испитаник је споменуо „Стаљинград“. Неко се још сетио и „славног редитеља Михајлова, који је снимио нешто о сунцу“.

Срби ипак боље познају руску књижевност. Знају Јесењина, Пушкина, Достојевског, Чехова и Толстоја и пуно им хвала на томе. Истина, међу руске писце некако су залутали Чајковски и Буковски…

Ова ситуација је пре свега резултат готово потпуног одсуства представљања руске културе, образовања, науке и, уопште, ширења информација о Русији. На рафовима српских супермаркета готово да нема руске робе (једном смо срели маргарин из Вороњежа, понекад налетимо на пасту за зубе и постоји неколико продавница руске козметике). Руска чоколада и слаткиши могу се наћи само на бензинским пумпама „Гаспрома“ и „Лукоила“. И ништа више, заправо, и нема.

Медијска ситуација је још гора. У Србији нема руских штампаних медија, док Срби и даље више „поштују“ новине, нема ни радија ни телевизије (иако чак и Украјина има свој званични ТВ канал, а Сједињене Државе два). Ситуацију спасавају само интернет портали. Међутим, мало који Србин сазнаје о руским научним открићима и иновацијама. У свести Срба Русија остаје недовољно развијена држава у технолошком погледу.

Упркос чињеници да Руски дом у Београду неколико пута годишње организује велике концерте (на пример, на Дан победе), одржава неке мање догађаје и организује курсеве, многи нису ни чули за његово постојање!

На крају испада да се руски утицај чак и у пријатељској Србији остварује на нивоу испоруке оружја и сировина, као и инвестиција. Али из тужног искуства знамо (на примеру бивших република СССР) да су главно „бојно поље“ људски умови и срца. И ту имамо велику провалију, јер Србија и Република Српска су последња упоришта Русије на Балкану. Али колико ће то пријатељство потрајати ако наставимо овако да се понашамо?…

Ксенија Голуб-Секуловић

--

Leave a Reply