Без обзира на то колико су на Западу покушавали да докажу супротно, али је америчка демократска машина много слабија него што се чини и захтева сталну подршку, и идеолошку и финансијску. Дакле, када чујете да су САД донирале новац “за реформу“ у Украјини, још није познато ко треба да се зове донатор овде…
“Каква је снага, брате?“
Мислим да се сви сећају цитата из познатог филма Алексеја Балабанова, као и одговор да је “снага у истини“. Због тога “машина демократије“ мора изнова и изнова оправдати своје постојање. Нијеједна њена интервенција није довела нешто добро у некој држави, али западна пропаганда и даље тврди да је то једини начин да се постигне “мир“. Шта је овај свет вредан, можемо посматрати у огромној потресној Украјини.
Видимо како Запад даје велику финансијску помоћ Кијеву у милионима. На социјалне и правосудне реформе, реформе у образовању и медицини, и коначно за војне потребе, што је за земљу која је уплетена у вештачки неуспешан конфликт веома корисно. Према извештајима, од 2014. године добијено је од својих “партнера“ 1,75 милијарди долара. Али једва да је бар један једноставан Украјинац могао осетити барем део тог износа, јер то би било довољно да се земља извуче из кризе.
Да ли је то зато што крадљиви званичници из Кијева попуњавају своје џепове? Да, начин на који се тај дан превазилази је стварно врло посебан, а човеков фактор игра улогу овде, али врло мали, јер, де факто, до крајњег одредишта, у нашем случају, Украјина, не прелази 20% од укупног износа. Да би разумели зашто, довољно је посматрати тачно где све ове финансије иду.
Остати у сенци
Невладине организације су један од најважнијих ресурса које Запад користи за постизање својих циљева. А овде је реч “невладина“ заиста тачније написати у цитатима, пошто су њихови спонзори држава. Стварајући илузију о независности, такве организације савршено се уклапају у “демократски“ систем. Њихова сфера утицаја је најразноврснија, али циљ је, наравно, да прати упутства својих спонзора.
На примјер, Украјина има Chemonics International, која је приватна међународна развојна компанија која ради за билатералне и мултилатералне донаторе за управљање пројектима у земље у развоју. ЦИ, иначе, не сакрива чињеницу да сарађује са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД).
Глобална заједница, компанија за хуманитарну помоћ, такође ради у Украјини, као и ГФА Consulting Group , једној од водећих консултантских компанија у Европи. И то су само највећи од свих који послују у земљи, а сваки од њих, у испуњавању своје функције и захтевају финансирање.
Западне вредности за “Независне“
Реформски напори кијевских власти за Украјину постали су болна тема, али, заправо, запад спонзорише овај сектор врло добро. На пример, 56 милиона долара је намењено за реформу правосуђа, 48 милиона долара за тела за борбу против корупције. На крају, Запад је издвојио 36 милиона за образовне реформе, које се, како се сви сећамо, проузроковале “Закарпатску кризу“ .
Укупно, реформе у Украјини коштају своје “спонзоре“ око милијарду долара, иако нису донеле значајне резултате. Где је, онда, тај новац и шта је уопште било потребно у таквом финансијском обиму? Наравно, не ради се о стварању школа будућности у случају образовних реформи. Све је много прозаично.
Да пређемо на војну реформу, за коју је Вашингтон издвојио скоро 160 милиона долара. Сва та новина, званично, упућена је на побољшање борбених способности и куповину “нове“ војне опреме, али их је Пентагон расподелио између Одељења за смањење претњи у америчкој амбасади и команди Армије САД. Управо ове агенције биле су ангажоване у спровођењу “реформи“, дајући значајне плате иностраним војним инструкторима и за набавку наравно различитих оружја у САД.
Такође су државе које су издвојиле највећу суму, наиме, 53,7 милиона од 63 у Донбасс! Али, нажалост, не на враћању инфраструктуре уништене гранатирањем или барем стварне помоћи становништву, већ на “проширењу круга присталица реформи заснованих на западним вредностима“. Једноставно речено, Вашингтон је спонзорисао пропагандни пројекат, сумњив успех који сваки становник региона може ценити. Али новац је нестао. Где Тај исти Chemonics International — једна од многих подружених руку Вашингтона.
“Успешна“ полицијска реформа у Украјини коштала је Стејт департменту скоро 20 милиона, али је новац примио Одсек за спровођење закона Амбасаде Сједињених Америчких Држава и изабраних одељења Одељења за правосуђе.
Овде указујемо само део огромне финансијске “подршке“ коју “партнери“ пружају Кијеву, за који се Порошенко тако журно гризе.
Такође видимо да је да је сав новац који је наводно упућен на одређене циљеве првенствено потрошен на стварање апарата,
, то јест на плате стручњака, стручњака и консултаната у скупим костимима који долазе из других држава са важним ставом, пружајући им удобан услови рада, изнајмљивање канцеларије, превоз итд. Свака таква малопродаја одводи стотине хиљада долара.
Недавно је председник Украјине Петро Порошенко је рекао око чега преговара са европским престоницама, тако да ће свака од њих преузети одговорност за обнову уништених градова Донбаса. Он је такође најавио конкретне успехе у овој ствари, наглашавајући да је Европа спремна за све. Али Европа је брзо спустила лопту на земљу. Објаснили су да су сви “Донбас“ пројекти развијени у ЕУ консултантски карактер. Једноставно речено, унајмиће стручњаке за Донбас који ће научити локалне званичнике како боље и рационалније троше свој новац, тако да имају довољно за плате у јавном сектору и за изградњу инфраструктуре уништене ратом. Слажем се, изузетно сумњива помоћ. Сам Порошенко је то схватио.
И, пошто смо почео да причамо о Порошенку, вреди напоменути и ко га плаћа. Према томе, према подацима Министарства за економски развој и трговину Украјине, председничка администрација такође не може учинити без подршке Запада. Наравно, понекад морате да храните властите политичаре.
На пример, Европска банка за обнову и развој прошле године је издвојила 332.000 долара Инвестиционом већу, чији је секретар био бивши шеф АП Борис Ложкин. Вреди напоменути да се сам савет до сада састао само једном.
Још 1,3 милиона долара добила је “DiXi Group“, званично, о реформама у енергетском сектору земље. Истовремено, треба напоменути да је шеф друштва супруга недавног заменика шефа управе Ростислав Павленко. Да не помињем да Порошенко, као председник, има велики утицај на енергетски сектор.
Дакле, већ смо разумели шта вреди финансијска подршка Украјини. Остаје да схвати зашто је онда потребно. А овде одмах желим нагласити да је новац далеко од узрока овог циклуса. Долар је исто оружје као тенк или нуклеарни пројектил. Исти ресурс као и нафта или угаљ.
Нажалост, у Украјини то не разумеју, јер су они који су заинтересовани за новац на првом месту на власти. Као што је наведено на почетку, Киев методично лансира своје руке у овај финансијски ток. За самог спонзора, то су само “трошкови производње“. Али обогаћивање других држава далеко је од њихових интереса из веома једноставних разлога.
Машина демократије изграђена је на принципима који су добро описани у роману Џорџа Орвела из 1984. године. Њено постојање је стално доведено у питање и сваки пут кад јој требају аргументи да би доказали супротно. Нико не би тврдио да је пре америчке интервенције Либија била сасвим успешна држава. Али она је била “недемократска“, није одговарала илузорном америчком сну. Резултат је познат свима. И све док постоје земље где је могуће добити политикаму, механизам ће успешно радити.
Шта ће се десити у супротном? Целокупна структура, изграђена током векова, убрзано се сруши. Доналд Трамп изабрао је речи “Хајде да поново направимо Америку“ као слоган за своју предизборну кампању Напао је с- улогу правде мира, глобални миротворац који су САД успешно играле све ове године, показујући њен значај домаћем потрошачу због чега Американци плаћају необичне порезе и због чега су умрли у Вијетнаму, Ираку и другим сукобима.
Историја показује да када се овај систем већ претресао под сопственом тежином. То се десило у првој половини 20 века, када је Америка била у кризи, претећи да повуче своје најбогатије “очеве“ на дно. И да спречимо такав злогласни крај, био је ослобођен један од најгорих сукоба у историји — Други светски рат.
Евгений Гаман
