Познаваоцима политичких прилика у Црној Гори, али и обичним грађанима који се и даље боре за слободу након тридесетогодишњег ропства под ДПС-ом, више је него јасно да заједнички именитељ/непријатељ Мила Ђукановића, председника Црне Горе, и Миодрага Даке Давидовића, контроверзног бизнисмена и шверцера, на предстојећим локалним изборима у Никшићу представљају странке окупљене у коалицији „За будућност Црне Горе“. Јер Давидовић и његов тзв. „Народни покрет“ могу јачати једино слабљењем Демократског фронта, што заправо највише одговара ДПС-у, због чега објективно Мило и Дака нису и неће бити противници на поменутим изборима. Наиме, Мило и ДПС ће атаковати на бирачко тело којем Давидовић заправо нема приступа, а Дака ће напасти бирачко тело ДФ-а којем Мило нема приступа, и ето нама стратешких партнера. У таквом развоју ситуације, и Дака и Мило ће што јавно, што тајно, кривити званични Београд и Р Србију за своје неуспехе и поразе, а ДФ ће нападати да делују у корист стране државе.
Јер пуно тога је заједничко у животу и каријери Даке и Мила. Деле исту страст према граду рођења, имају у свом поседу ДПС-ову базу бирачког тела, тзв. Сигуран глас, обојица иду код истог суграђанина у „Сплендид“, имају исте пословне циљеве и блиски су са већином „пословних криминалаца“, од Тузи па широм простора бивше Југославије. Дака, као и Мило, жели да се ослободи „руске прошлости“ и давања речи и обећања, јер њима реч никада и није била света. Обојица желе да освоје црногорско приморје, Дака преко Будве и појединаца из ДФ-а, Мило преко бизнисмена Петроса Статиса, власника компаније „Adriatic propertis“ и „Светог Стефана“, као и њему сличних. Заједничка им је и Српска православна црква јер желе да је покоре, Дака ктиторством и теолошком неукошћу, Мило државним пројектом и „одбраном вулгарног атеизма“. Можете мислити…
Надасве, заједничко им је и слабљење успешне позиције Србије у региону и на међународном плану, те омаловажавање свега што за српски народ на Балкану ради председник Александар Вучић. Дака наведено спроводи сплеткарењем унутар СПЦ пред предстојећи избор новог Патријарха, те утицајем на радикалну десницу са маргина, Мило преко ситних и јадних западних лобиста америчке мреже на овим просторима, коју традиционално лично финансира, вероватно од председничке плате, затим делова „академске јавности“ у Црној Гори и неколико интересних појединаца. На крају оно што је могло и на почетак, нит која их је једном за увек повезала је незадовољство августовским парламентарним изборима, Мило што је изгубио део онога што је имао, Дака због тога што није добио више од онога што му је дато.