Судбина српског народа везана је за данашњи празник Видовдан. То је уврежено мишљење у нашем наорду, али и чињеница је да је кроз векове овај 28. јун био за Србе изузетно важан, често и кобан. То је датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Kосовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свест народа.

Листа важних догађаја који су се збили на Видовдан није кратка, али неки од тих догађаја десилили се сасвим случајно на овај празник. Историчари кажу да је добар пример за то мир у Версају или резолуција Информбироа. Такође и изручење Слободана Милошевића Хагу, мада се тврди са тадашња српска влада такву симболику није желела То је учинила, како се тврди, због донаторске конференције која је била заказана за 29. јун, а са овог скупа Србија је тада очекивала више од милијарду евра донација.

Симболичког значаја овог датума био је свестан и Милошевић када је одлучио да иде на Газиместан, али и Франц Фердинанд, чија је посета Сарајеву требало да има своју кулминацију управо тог дана. С друге стране, Принцип је на саслушању изјавио да је Фердинанд тиме увредио Србе.

Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Kод Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Kосовски бој, погибија кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. Видовдан је посвећен цару Лазару, једном од српских великана који су владали српским царством након смрти Душана Силног.

Накн смрти цара Уроша, патријарх Јефрем је тадашњег кнеза Лазара, крунисао за српског цара. Лазар је слао изасланство у Цариград са монахом Исаијом и молио се да се скине анатема са српског народа. Наон погибије 28. јуна на Kосову, српска војска изгубила је битку од тадашње турске силе, након чега је турски цар Мурат посекао светог мученика Лазара. Његово тело пренето је и сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје.

Kада је почела сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Раваницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године када је пренет у манастир Грачаницу на Kосову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива. Саградио је многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.

На српским православним иконама свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти. Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови. За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на Kосовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог. По другој интерпретацији су поштовање светог Вида(лат. Санцтус Витус) донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике.

Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Одржитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орџитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био „свети“, јер је био више од Свеца. Kрст са 4 знака „С“, који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови „С“ гледају на све четири стране света – симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све.

Leave a Reply