Председник Српске Деснице Миша Вацић дао је интервју за руски портал о будућности Срба на Косову и Метохији.

Интервју преносимо у целости:

1.) Ваша прогноза о будућности Косова?

Прогноза о будућности Косова и Метохије је са мог становишта врло позитивна и оптимистична.
Српска Десница се снажно залаже за повратак пуног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије над целом својом територијом. Пројекат КОСОВА РЕПУБЉИК се показује као дугорочно неодржив. Све је више држава које повлаче признање лажне државе Косова.
Глобална политика се мења, сада није више искључива доминација једне силе САД. Већ је политичка реалност мулти поларан свет, са више сила САД, РФ, Кина, …
Србија се није, нити ће се икада одрећи Косова и Метохије.
Албански терористи који под покровитељством НАТО пакта привремено владају јужном српском покрајином свесни су да албанска популација није спремна да за интересе одржавања њих на власти поново ратује. На Косову је живот врло тежак. Индустрија и економија, мимо криминала и донација ЕУ готово да не постоји.
Млади албанци су у енормно високом проценту напустили КиМ и отишли на запад без тенденције повратка. Албанске жене више не рађају по 15 и више деце. Захватила их је западњачка еманципација и феминистичка доктрина. Док српске породице на Косову и Метохији задњих година бележе највећи пораст наталитета и то је постао тренд са тенденцијом још већег раста. Срби на КиМ имају иза себе Србију, Републику Српску, Руску Федерацију, међународно право, док на примеру одласка Американаца из Авганистана види се како и колико заштитнички стоје САД и НАТО уз своје локалне послушнике. Сирија је преседан да је могуће одбранити државу од западне агресије уз помоћ пријатеља у Москви. Такође Нагорно Карабах и Азербејџанска интервенција су доказ да је повратак отуђене територије практично остварив. Сва три случаја догодила су се скоро, а ми овде причамо о будућности. Будућност још више иде у прилог српским одбрамбеним интересима јер су под наведеним околностима албански становници, чак и ветерани УЧК који су били обични борци и данас нису део политичке елите, већ обичан народ, су грдно разочарани ефектима ткз.независности. ништа нису добили. Живе много теже него пре 20 година. У разговорима са локалним Србима не крију да би масовно одбили учешће у било каквом будућем евентуалном сукобу. Јер шта да бране ? Републику коју признаје тек 32% копнене површине планете држава које су их признале, или само 29% светске популације, тј.државе које су их признале својим бројем становника чине тај удео у укупној планетарној популацији. Са јасним очекивањем да ће се и тај број смањивати. Да бране криминал и корупцију ? Да бране лажни некакав косовски идентитет, за који се нису борили већ за велику Албанију. Коју им ни покровитељи на западу нису дозволили. Нема више тих идеала и вере због које су били спремни да страдају и боре се.
Разочарани и огорчени, прихватили би да живе у држави Србији само да им живот нормално функционише. Што виде да је случај са Албанцима који живе у општинама у јужном делу централне Србије са максимално оствареним својим правима.
Тако да је прогноза будућности Косова и Метохије несумљиво у Србији. Много пута је као што је сада случај на одређено време силом окупирано Косово, али га је Србин увек вољом Божијом враћао.
Тако ће и бити то знате и ви, и они и ја.

2) Срби не виде своју будућност на Косову
Према резултатима истраживања јавног мњења невладине организације Актив, 89 одсто косовских Срба сматра да се ситуација развија у несрећном правцу, 39 одсто верује да им се живот погоршао у последње три године, а 47 одсто желео би да оде у наредних пет година.

Анкета је ноторна глупост. Ко зна какав је узорак и колико су резултати кориговани. Јасно је да за циљ има манипулацију и не би јој придавао никакав значај, нити тежину. Јасно је све шта мислим из 1.одговора.

3.) Каква је судбина региона за Србију и Србе?

Судбина региона видим у српским интеграцијама, стварањем Српског света. Који нужно не мора да значи јединствену државну целину. Већ културно политички заједништво народа и изабраних представника у постојећим државама. Срби треба да имају јединствену тежњу за повезивањем, и братским односима држава у којима живе : Србија, Република Српска, део федерације где су Срби већина, Црна Гора и чак братска Северна Македонија. Те земље су најближе једна другој и будућност је да заједништво и љубав победи поделе. Балкан балканским народима и реципроцитет у односима. Стабилност, мир и развој су тада загарантовани. Ако се држимо заједно.

ИЗВОР

Leave a Reply