Ратомир Недељковић је рођен уочи Првог балканског рата 1912. године у Зајечару. Након четири разреда гимназије у Нишу, завршио четири разреда нишке Трговачке академије. Био је дневничар Мостовске радионице у Нишу до 1939. када је напустио посао услед превођења за активног официра у ваздухопловству. Пре рата служио је у 2. чети 31. ваздухопловне базе у Белој Цркви.⁣

По окупацији и избијању Другог светског рата, приступа четницима Косте Пећанца и постаје четовођа у Сићевачком четничком одреду. Иако између Дражиних четника и Костиних није владало пријатељство, баш супротно, он тада долази у прве додире са организаторима са Равне Горе и упушта се у активну сарадњу са њима помагајући им колико год је могао.

Захваљујући овој неоспорној храбрости, он убрзо након што је постао припадник равногорских четника, постаје недуго затим и командант. Заробљен је од Бугара 1944. у Гркињи нишком Заплању и одмах је предат логору на Црвеном крсту, фебруара 1944. године. Том приликом је оставио бројне натписе у самицама, где су га Немци дуго држали и свакодневно мучили. Одатле бива пребачен у Аустрију, у Линц на принудни рад. Ратко је и ово преживео и стиснутим зубима наставио да живи дуго после свих рата и свих ових мука.

Нажалост, није дочекао да се достојно врати у отаџбину како је и заслуживао, као прави јунак, већ га је тамо чекала сигурна смртна казна па је тако до краја живота остао у Аустрији где је био и заточен. Тамо је живео све до 1980. када се преселио у вечност и придружио својим давно палим палим друговима који су га не сумњамо, дочекали како је давно требало на овом свету.⁣

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Leave a Reply