Његово животно дело је звезда водиља нових генерација које стасају на његовом лику и вуче их ка напред исто као што је и он за време свог славног живота вукао ка напред своје неустрашиве саборце.

Можда и најлепши опис овог горостаса је дао Милосав Јелић у својој предивној песми „Србијански венац“:⁣⁣

Зашто гавран загракта и прхну⁣⁣⁣
Поврх виса код села Груништа?⁣⁣⁣
Биће крви, биће разбојишта,⁣⁣⁣
Јер се спусти по Камену Црну⁣⁣⁣
Страшна рука у Војводе Вука.⁣⁣⁣
Ту настаде врисак од пушака,⁣⁣⁣
Ту полеже четник до четника,⁣⁣⁣
Ту тисућа паде насилника,⁣⁣⁣
Ту погибе јунак до јунака⁣⁣⁣
Силног пука у Војводе Вука.⁣⁣⁣
Три јуриша бише и одбише,⁣⁣⁣
Кад четврти бити започеше,⁣⁣⁣
Кад бомбама душмана разнеше,⁣⁣⁣
Кад соколи каме повадише…⁣⁣⁣
Клону рука у Војводе Вука.⁣⁣⁣
Весели се, Бугаријо љута,⁣⁣⁣
Нема више онога јунака,⁣⁣⁣
Ни његова шлема, ни миздрака…⁣⁣⁣
Спасена си по стотину пута⁣⁣⁣
Силних мука од Војводе Вука.⁣⁣⁣

Leave a Reply