Претходних дана је медијске ступце пунила прича о Душици Вулић, активисткињи владајуће црногорске Демократске партије социјалиста (ДПС) запосленој у Служби за људске ресурсе Министарства одбране Црне Горе, која је у просторијама ДПС у подгоричкој Месној заједници Загорич проверавала партијску подобност кандидата за пријем у МО, пише Глас јавности.

Тако је Вулићева била задужена да испред ДПС утврђује ко је истински присталица ове странке/прави Црногорац/аутентични противник литија и молебана у организацији Српске православне цркве (СПЦ), па да потом оне који су прошли ову тријажу подобности препоручује за запослење у Војсци Црне Горе (ВЦГ) или за напредовање у хијерархији МО.

Иако су непочинства Вулићеве, почињена у име владајуће партије, документована у неколико аудио снимака, напросто фрапира хладнокрвност са којом је црногорски министар одбране и истакнути функционер ДПС Предраг Бошковић, некадашњи “Бели орао” а сада новокомпоновани Монтенегрин, негирао да су му познате њене активности, али и да уопште зна ко је Вулићева. На основу тога, могло би се закључити да је Вулићева све наведено чинила ради себе и сопствене користи и угођаја, напросто проналазећи занимацију у испитивању квалификација кандидата за пријем у МО и њихов углед и партијску подобност у локалној средини. Међутим, и детету је јасно да је то лаж, и да би Вулићева у супротном од стране руководства ДПС била пријављена за низ кривичних дела, попут повреде уставних слобода и права грађана, кршења Закона о војсци и лажног представљања, што се, колико је Гласу јавности познато, није догодило.

Напротив, Бошковић се определио за ћутање, претварајући се да не познаје Вулићеву, с обзиром да, са једне стране, она одрађује прљави посао за странку и Министарство на чијем је Бошковић челу, док са друге стране располаже осетљивим подацима о механизмима притисака и уцена којима се ДПС служи приликом пријема кадрова у државне институције, а који за последицу имају уништавање истих тих институција и формирање војске лојалних партијских кадрова.

Из још једног разлога не треба да изненађује што се Бошковић определио за ово “блажено незнање”. Наиме, да је другачије, морао би да објашњава структурама НАТО какве су то оружане снаге једне пуноправне државе-чланице у које се улази посредством месне канцеларије владајуће странке, односно према критеријумима партијске лојалности и поседовања страначке књижице много пре потребних квалификација.

Са друге стране, иако су предметне злоупотребе врло детаљно документоване, упадљиво је и упечатљиво ћутање НАТО на овакве појаве у једној његовој чланици, где о пријему припадника наводно модерних, професионалних и обучених војних снага одлучује маргинални локални страначки кадровик. Међутим, ћутање врха НАТО је по свему судећи подстакнуто чињеницом да се горљиво залагао за пријем Црне Горе у ову организацију, да би у пракси добио државу са војском о пријему чијих нових припадника одлучују ликови попут једне Душице Вулић. Нема шта, баш по НАТО стандардима.

На крају ће, треба ли уопште сумњати, Вулићева бити означена као колатерална штета (да употребимо овај омиљени термин НАТО структура), односно као неко ко није на најбољи начин схватио шта је његова позиција и улога. И, да претпоставимо, након тога ће или бити принуђена да оде у (страначки) заборав, или ће у тајности бити пребачена на неко друго, али за ДПС ништа мање корисно и важно место, попут процене партијске подобности за пријем у редове специјалних полицијских јединица на Златици… Како год било, најизвесније је да ће се на Вулићевој “сломити кола”, и да ће на крају бити једини кривац за постојање читавог коруптивног механизма ДПС, који је егзистирао и без ње, а и много пре ње.

Након тога, врх ДПС ће је, баш као што је она чинила у страначким просторијама у Загоричу, прецртати као неподобну, и забранити само помињање њеног имена у страначким структурама. А Вулићевој остаје да се нада да, након медијских објава које су разоткриле коруптивне шеме ДПС и улогу њене маленкости у њима, неће бити елиминисана због своје лојалности и лаковерности према партијском врху, који не верује никоме и ничему осим сопственим интересима.

Глас јавности

--

Leave a Reply