Бошњачко национално вијеће (БНВ) и Сулејман Угљанин изашли су са својом визијом, како су је именовали регије Санџак! Границе ове регије вуку, гле чуда ништа мање него из времена Отоманског царства, а методе које траже неодољиво подсећају на захтеве Бошњака током крвавог грађанског рата 90-тих у БиХ!
Да ли је нешто од горе наведеног случајно? Да ли је случајно што БНВ и Сулејман траже регију, а не државу? Да ли је случајно што историју признају само од Отоманског царства? Да ли је случајно што је такав захтев стигао баш сада? Просудите сами…
Подсетимо Бошњачко национално вијеће (БНВ), иза кога стоји Сулејман Угљанин, покренуло је инцијативу којом се предвиђа успостављање специјалног статуса за регију Санџак. Овим документом, који су усвојили већници из Угљанинове партије, БНВ тражи демилитаризацију овог региона и упостављање нове полиције, као и присуство међународних снага које би вршиле контролу границе Санџака, односно Рашке области.
У „иницијативи“ покренутој у Новом Пазару, тврди се да су „границе Санџака утврђене на Берлинском конгресу 1878. године“, па тако Санџак, за који се тражи специјални статус, обухвата општине Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Петњица, Гусиње, Плав и Рожаје, а те границе не могу се мењати без сагласности грађана Санџака.
Како стоји у „иницијативи“, Санџак ће имати свој „Устав Санџака“ који ће израдити стручњаци ЕУ а о питањима из своје надлежности „Санџак ће доносити законе и друга општа акта“.
Поред овог, закључено је у „иницијативи“, „Санџак ће имати своју Скупштину као законодавно тијело, гувернера и Владу као носиоце извршне власти, укључујући и полицију под њихово контролом, независно судство и друге органе“!
Пократачи наглашавају да иницијативу покрећу „почев од слободно изражене воље грађана Санџака на Референдуму одржаном од 25. до 27. октобра 1991. године, вођени принципима повеље УН, Декларације о људским правима, позивајући се на одлуке, дух и смисао мировне и међународне конференције о бившој Југославији у Хагу, Лондону и Женеви“!
Да, све сте добро прочитали, али кренимо редом…
Зашто регион Санџак и могу ли се вући паралеле са великом Албанијом? Наиме и овде код Санџака и код вековне жеље Албанаца за једном државом имамо случај отимања делова територије неколико држава.
Регија Санџак се према тежњама БНВ и Угљанина простире преко три државе Србије, Црне Горе и БиХ, те се с тога могу правити паралеле.
Када смо код Берлинског конгреса 1878. године велике силе на том скупу су Санџак оставили ван територије БиХ где су је (територију Санџака) припојили БиХ. Занимљиво је што Бошњаци не признају историју пре тога, по коме је та територија била звана Рашка, а период када је припадала Зетској бановини сматрају окупацијом, као и, гле чуда сада.
Историја нас, наиме учи да Санџак (коме име долази од турске речи санцак, назива за османску административну јединицу), а изворно значи бајрак (застава), је незванична географска област која се налази у Републици Србији и Црној Гори.
Укупна територија је 8.686 км² а становништво је, према попису из 1991. године, 436.000. Од тих, 298.000 (62%) су били Бошњаци, а 138.000 (36%) Срби и Црногорци.
Тај простор је био део српске државе од раног средњег века, на том простору се такођер налазила српска средњовјековна држава Рашка, чији је главни град био Рас код данашњег Новог Пазара.
На подручју данашњег Санџака постојао је Новопазарски санџак, административна јединица Турске, чије је седиште био Нови Пазар. Одатле је данашњи Санџак добио име.
Санџак је био део Босанског Ејалета/Вилајета до Аустро-Угарске окупације 1878.године.
Након анексије Босне и Херцеговине је поновно предат на управу Османском царству 1908. Четири године касније (1912.) Санџак су заузели Краљевина Србија (1882 – 1918) и Краљевина Црна Гора (1910 – 1918) током првог балканског рата, а потом га поделили између себе.
За време Краљевине Југославије, Санџак је административно припадао Зетској бановини. За време Другог светског рата је био део Краљевина Црне Горе/Независне Државе Црне Горе (1941 – 1944) под италијанском окупацијом, а мањи део је припојен Албанији.
По завршетку рата, старе границе Србије и Црне Горе су постале границе две републике СФР Југославије, а након маја 2006. међународне границе.
Историјски центар Санџака је Град Нови Пазар, који је основао Иса-бег Исаковић који је био и оснивач Сарајева.
На крају долазимо до последњег одговора на питање – Зашто сада све ово? Уместо одговора погледајте слику, говори више од сто речи:
Дарко Злојутро
